Božićni običaji koje smo zaboravili

Pre oko četiri decenije u selu Brza kod Leskovca sasvim drugačije se proslavljao Božić nego danas. Baš tamo se nalazila i jedna od prvih kuća u kojoj je žena bila položajnik. Danas, sve manje na podu sa slamom, sve više okupljena oko trpeze prosečna srpska porodica obeležava Božić.

Velikim migracijama stanovništva iz sela u gradove 50-ih godina prošlog veka mnogi božićni običaji su se izgubili. Ali ono što je ostalo zajedničko za sve krajeve Srbije jesu tri božćna simbola: česnica, položajnik i naravno badnjak.

Pripreme za Božić u gradu danas traju mnogo kraće nego što je to nekada bio slučaj, objašnjava veroučitelj Stevan Jovanović. Ne samo u gradovima već i u selima gube se običaji bez kojih je Božić nekada bilo teško zamisliti.

„Nekada se uzimalo prvo cerovo drvo, pa se ono stavljalo u kajmak, da bi nešto bilo berićetno i uspešno. Izgubilo se dosta simbolike. Nekada su deca tražila poklončiće ili nešto što je vredno sakrivene u slami koja se nalazila na dnu božićne trpeze, pijukala, izgovarala određene blagoslove. Tako da smo te trenutke sa stanovišta teologije periferne, ali veoma raskošne smo izgubili“, kaže veroučitelj Pete beogradske gimnazije Stevan Jovanović.

Etnolog Vesna Marjanović objašnjava da ima još zaboravljenih božićnih običaja.

„Ta vera da su pokojnici, odnosno svi preci i živi zajedno, pa su se sklanjale sve oštre stvari iz kuće, pa su se uvezivale viljuške i noževi, sedelo se na podu, da je što bliže zemlji i pokojnicima, to je danas postalo besmisleno“, ukazuje Marjanovićeva.

Da su neki običaji obesmišljeni ili u gradovima zaboravljeni nije slučaj samo u Srbiji. Božićni obrasci menjali su se i u ostalim slovenskim, ali i zapadnim katoličkim zemljama.

„U urbanim sredinama se drugačije živi i potpuno su se određeni rituali sveli na tu simoliku  – na unošenje badnjaka, na posnu večeru, isto tako za Božić – donošenje pečenice, okupljanje porodice isto tako i posećivanja... A nekada je bilo da se za Božić nigde ne ide“, navodi etnolog.

Zanimljivo je i to da mnoge božićne običaje koje smo nasledili od predaka nisu bili u duhu hrišćanstva.

„Hrišćanstvo se jako teško prima u seoskim sredinama i ono se tu mnogo više meša sa paganskim prethrišćanskim nasleđem koje svaka sredina ima. Tako da praktično, mi smo danas generacije koje imaju, mogu da kažem i srećnu okolnost, da život u gradovima nas je odvojio od ruralnih pa samim tim i paganskih modela religioznosti koje smo mi tokom istorije povezivali sa hrišćanstom koje smo primali“, ističe veroučitelj Jovanović.

Ipak, pitamo sveštenika koji su to božićni običaji na kojima crkva insistira da ne smeju da se zaborave?

„Kroz to badnje drvo koje se nekada unosilo da se donese zdravlja, buućnosti, novog ploda, kroz tu badnju večeru gde se cela porodica okupljala upravo se slavio događaj te svetske porodice koju je Hristos doneo da smo svi zajedno i da svi zajedno idemo napred. To je ono što crkva stalno podseća“, kaže sveštenik Gligorije Marković, paroh voždovački iz Hrama Svetog Cara Konstantina i carice Jelene.

A mi vas podsećamo da je Božić dan poštovanja, sloge, mira i ljubavi i da je važno da ga tako i proslavite, naravno uz običaje bilo iz vašeg sela ili grada.