Da li „nepismenim“ SMS porukama kvarimo jezik?

Šta mislite koliko ljudi otkuca poruku poštujući sva pravopisna pravila? Ekipa RTS-a pokušala je to da proveri pitajući one koje je na ulici zatekla dok pišu poruke na telefonu. 

„Ja inače pišem sa tačkom i zarezom, ali sve više osoba ne piše, to sam primetio ali, eto, to je tako normalno, lakše je, brže ide“, objašnjava jedan sugrađanin.

„Zarez, slovo S umesto Š piše se, pa mi Hercegovci idemo na sisanje. Tako ispadne malo smešno i za vic, uostalom to je svakodnevica“, kaže posetilac iz Trebinja.

A izgleda da je postala svakodnevica da znaci interpunkcije nisu neophodni, kao i da se u porukama vlastita imena pišu malim slovom. Ni skraćivanje reči nije retkost, naročito među mladima.

Recimo za ne znam je NZM, za sa mnom je SM, nema na čemu NNČ, BZV to je bezveze...

„Kada me neko nešto obavesti ja napišem KK tj. OK jer je lakše da se dvaput klikne KK, nego da se ode do O pa onda K“, objašnjavaju mladi.

U Filoškoj gimnaziji u Beogradu đaci o pravopisu izuzetno vode računa, ali priznaju da u brzini i oni umeju da omanu.

„Ja lično obraćam pažnju na znakove interpunkcije i ne pišem ogoljenom latinicom, sve ono Š, Ć, Č sa kukicama“, kaže jedna od učenica drugog razreda, a njena drugarica dodaje da kada želi da napiše nešto pametno onda poštuje sva pravila.

Poruke na telefonu profesorka, kaže, ne kontroliše, ali i te kako procenjuje koliko one utiču na svakodnevni govor i pisanje.

„Prošle godine kada su oni došli ovde proveravala da li oni znaju da napišu svih 30 slova ćirilice i to pisanih 30 slova i pronašla i one koji to ne znaju. Jedna stvar koja smeta je da smo mi sa tastature preneli priču da je DJ-Đ, nije Djurdja i nije djevrek i to vidim da se prenosi da li sa roditelja na decu pa to danas često koriste kao slovo Đ“, objašnjava profesorka srpskog jezika Dragana Ćećez Iljukić.

Zbog toga što SMS komunikaciju doživljavaju kao privatnu i intimnu ljudi sami određuju pravila pisanja, kažu lingvisti. Pametni telefoni ih dodatno u tome ohrabruju.

„Svaki od tih programa nudi različite korekcije pravopisa, gramatike i rečnika, pa vi sad imate opciju ako započnete neku rečenicu program vam automatski dovršava rečenicu, možda pogrešno, možda ne, u brzini komunikacije ispušta se, odnosno previđa se ta činjenica i jednostavno vi ostavljate poruku onakvu kakvu vam je program namenio“, tvrdi dr Slobodan Novokmet, saradnik Instituta za srpski jezik Srpske akademije nauka i umetnosti.

Jesu li mobilni telefoni uvek glavni krivci?

„Ne možemo toliko kriviti telefone koliko možemo kriviti vreme u kom živimo, jednostavno danas je imperativ brzina, da što brže prenesemo poruku i jednostavno mi se samo uklapamo u vreme u kom živimo“, kaže Milena Rašić iz portala Netokracija.

Ako prijateljima pošaljemo skraćenu poruku bez tačke, zareza, sa malim slovima, niko nam osim njih ne može zameriti. Ipak je reč o ličnoj komunikaciji u kojoj sami odlučujemo kako ćemo pisati.

Problem može da nastane ukoliko se takva komunikacija nastavi i van mreže. Tada ne samo da tako kvarimo jezik, već i priznajemo da su nas pametni telefoni nadmudrili.