(Ne)dozvoljena egzotika – flamingosi, lame i zmije u koferu

Što je vrsta životinje ređa i ugroženija, to je njena vrednost na crnom tržištu veća. Zato je krijumčarenje retkih i divljih životinja jedan od najunosih poslova. Pokušaji šverca su različiti – u avionu se najčešće krijumčare preparirane divlje životinje, dok se šverc živih životinja pokušava u automobilima.

„Pronašli smo 11 papagaja živih, koji su bili umotani u neke džakove i vreće i bili su po celom autu. Znači bili su ispod rezervnog točka, bili su u torbama, ispod nogu suvozača, dok je jedan čak bio u jakni od vozača“, priča Nebojša Vasić, načelnik odeljenja za suzbijanje krijumčarenja u upravi Carine.

Životinje se transportuju u nehumanim uslovima, izložene su stresu, zbog čega mnoge i uginu. Ipak, one koje prežive put, ljudi često čuvaju u svom domu. Nekima prepreka nije ni zakon koji zabranjuje držanje opasnih reptila i divljih zveri.

„Zaista puno divljih životinja ima posebne, specifične, vrlo zahtevne potrebe, koje u zatočeništvu, naročito u kućnim uslovima, veoma teško možemo da im ostvarimo. Naš zakon predviđa obavezu da svako ko drži divlju životinju kao ljubimca ima posebnu dozvolu. Međutim, mnogi od njih neodgovorno drže životinje, bez dozvole“, objašnjava Elvir Burazerović iz Udruženja „Orka“.

Bez dozvole u domaćinstvima širom Srbije pronalažene su različite vrste. Ostao je zapamćen slučaj iz Novog Pazara, gde je vlasnik u privatnom zoo-vrtu u okviru restorana držao tri lava, jednog tigra i medveda.

„Bio je slučaj isto da je čovek imao kolekciju otrovnih zmija i nesrećnim slučajem taj čovek je nastradao i ostao je problem – 40 otrovnica je trebalo zbrinuti“, kaže veterinar iz Jabučja Ivan Rakić.

Zakonom je regulisano da svako ko želi da gaji neku vrstu divlje životinje mora da za to potraži dozvolu u Upravi za veterinu. Sve životinje koje inspekcija pronađe bez potrebnih dokumenata, oduzimaju se vlasniku i smeštaju u Palićki ili Beogradski zoološki vrt.