Originalna Šumanovićeva pisma Petroviću u „Adligatu“

Pisma su poklonjena udruženju povodom pete godišnjice od registracije i 136 godina od otvaranja za javnost Biblioteke „Lazić“ (od 1882), koja čini temelj udruženja.

Jednu od svojih najpoznatijih slika Pijanu lađu Sava je naslikao za sedam dana i noći intenzivnog rada, pošto mu je istoimenu pesmu Artura Remboa recitovao Rastko.

Tokom teških trenutaka duševne slabosti, Sava Šumanović je u svojim pismima umeo teško da uvredi prijatelje, pa i Rastka Petrovića. Od aprila do avgusta 1930. godine bio je smešten, kako sam kaže „u ludnicu“, na Propedevetičku kliniku u Beogradu kod doktora Radenka Stankovića i doktora Andre Nikolića.

Tokom boravka u bolnici naslikao je nekoliko akvarela i napisao nekoliko pisama, od kojih se dva, koja je pisao pošto je započeo primanje uspešne terapije, sada nalaze u „Adligatu“.

Savetnik „Adligata“, Nikola Kusovac, obradovao se kada je čuo za sadržinu pisama, pošto se u njima ogleda pravi Šumanović, koji sa puno topline, ljubavi i žaljenja moli prijatelja za oproštaj, objašnjava teško stanje u kojem se našao, sa mnogo brižnosti piše o roditeljima i svima koji su, usled njegove slabosti koju nije skrivio, propatili.

U trećem pismu, poslatom iz Pariza, Sava piše o tome kako prihvata molbu da oslika korice i plakat za novu Rastkovu knjigu, što je posebno zanimljivo jer, koliko je nama poznato, to nikada nije realizovano.

Legat porodice Leko 

Poklonodavac, Danica Leko kaže da je pisma Save Šumanovića nasledila posle smrti njenog oca, Marka D. Leka, profesora Univerziteta u Beogradu.

„Čuvala sam ih kao jednu od najvećih vrednosti u porodičnoj arhivi čiji se najveći deo od 2016. godine nalazi u 'Adligatu'. Moj otac je ova pisma lično dobio na poklon od pokojne Ivanke Deroko, udovice Aleksandra Deroka koji je bio veoma blizak sa mojim ocem. Jedan deo Derokove arhive je posle njegove smrti, kao pobočni srodnik i prijatelj, preuzeo moj otac i ta arhiva se takođe danas može videti u 'Adligatu'. Izbor Derokovih ličnih dokumenata je u stalnoj postavci Muzeja knjige. Legat porodice Leko osnovan je u 'Adligatu' krajem 2016. godine, mada Viktoru Laziću za ovaj projekat poklanjamo knjige i predmete još od 2013. godine“, objasnila je Danica Leko.

Viktor Lazić, predsednik Udruženja, kaže kako mu je posebno zanimljiva priča kako su se pisma našla u arhivi Aleksandra Deroka.

„Aleksandar Deroko i Rastko Petrović su bili pobratimi, najbolji prijatelji. Sa njima se često družila jedna veoma obrazovana devojka, Ivanka Pavlović, iz dobrostojeće porodice, u koju se Rastko zaljubio. Njih troje činili su nerazdvojni trio. Deroko i Petrović su zajedno putovali po srpskim crkvama i manastirima, divili su se srpskoj srednjovekovnoj umetnosti. Kao i Rastko Petrović, i Deroko je jedno vreme bio u Parizu, gde je, zahvaljujući Rastku koji je uživao veliko poštovanje među francuskim umetnicima i intelektualcima, upoznao Savu Šumanovića, Pikasa, Rodena...“, istakao je Lazić.

Porodica Leko poseduje 17 Šumanovićevih pisama, a Danica Leko je najavila i donaciju preostalih četrnaest.