Beogradskim splavovima nije odoleo ni Bi-Bi-Si

Petak veče krajem juna, vazduh duž reke Save pulsira u ritmu različitih vrsta muzike čiji basovi kao da se nadmeću. Svetlost Beograda pleše po vodi poput istopljenog zlata, a talasi koje prave čamci u prolazu kreiraju efekat sličan transu, piše novinarka Kristin Vuković.

Prekoputa, vekovima stara Beogradska tvrđava vijuga po brdu, označavajući ušće Save u Dunav.

Ukotvljeno na obalama beogradskih reka, poređalo se oko 300 splavova – mešavina restorana, barova i klubova.

Sa druge strane reke, u pomodni rejon Beton hala, grozdovi plutajućih noćnih klubova privlače posetioce iz svih krajeva sveta. Noćni život u srpskoj prestonici smatra se najboljim na Balkanu, a splavovi čine da se svake večeri osećate kao da je petak.

„Reka je naše more“, kaže prekaljeni Beograđanin Ilija Duni. Objašnjava da lokalno stanovništvo, bez obzira na to da li spada u posetioce klubova ili ne, na reke beži od velikih vrućina.

Novinarka Bi-Bi-Sija ističe da je tog dana kad je stigla, temperatura je dostigla 35. podeljak na skali. Bila je srećna što je na vodi.

Duni, direktor inženjeringa po danu, muzičar noću, pozvao me je te večeri u klub „20/44“, gde nastupa sa svojim psihodeličnim pop sastavom „Ti“.

Splavovi su različitih oblika i veličina, od malih koliba sa kosim krovom i baštom, preko modernih građevina na dva nivoa, do drvenih struktura sa burićima. Neki podsećaju oblikom na čamce ili šlepove koji su nekad bili.

Pojedini rade tokom čitave godine, ali većina je otvorena samo leti.

Svaki splav teži tome da bude specifičan, a pronalaženje pravog imidža slično je biranju odgovarajuće garderobe.

Ima ultramodernih sa kojih se čuje strana pop muzika, na koje dolazite da vidite nekoga i da budete viđeni, ali i da potrošite dosta novca. Tu su i običniji koji puštaju srpsku narodnu muziku. Postoje i splavovi za tzv. hipstere sa andergraund repertoarom za opuštenije alternativce.

Za svakog ima ponešto.

„Muzika određuje karakter splava“, objašnjava Luka Pavličić, 26-godišnji prijateljev rođak i strastveni posetilac klubova.

Te noći našla sam se u klubu sa čije terase, u prepoznatljivoj iskošenoj pozi ka napred visi figura Kralja popa (Majkla Džeksona) u prirodnoj veličini, a na umetnički ukrašenim zidovima stoji i par ruku koje drže origami pticu.

Milivoje Božović zvani Šilja, po Diznijevom crtanom junaku, i njegov brat Dobrosav, otvorili su klub „20/44“ 2009. godine, a geografske koordinate Beograda su uzeli za ime svog lokala, „da bi pokazali da možemo da se uklopimo bilo gde, da smo jednaki, bez granica“, kako kaže Šilja.

„Eterična muzika grupe 'Ti' dopirala je sa bine i izgubila sam se u pesmi Pravi čas“, navodi novinarka.

Ljudi su se njihali u ritmu, preplavljeni mekim tonovima i opijeni svetlucavom Savom.

Nakon što se završio njihov blok, di-džej je pustio mešavinu disko muzike i eklektičnog fanka, a noć je „kliznula“ neprimetno, delimično i zbog promene vremenske zone, veruje Kristina. „Kada sam bacila pogled na sat, već je bilo četiri ujutru.“

Prvi savski splavovi, koji su se pojavili kasnih 1960-ih i ranih 70-tih bili su privatni objekti u vlasništvu dobrostojećih ljudi, da bi krajem 80-tih i ranih 1990-tih bili otvoreni oni čija je svrha bila poslovna – ugostiteljska, navodi autorka.

„Folkerski splavovi koji su obeležili vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji i sankcija UN protiv Srbije bili su savršeno mesto na kojem su pripadnici 'elita' tog vremena odmeravali snagu, zbog čega su tuče i obračuni vatrenim oružjem bili uobičajena stvar“, kaže jedan od sagovornika, Milan Cvijić.

„Turbo-folk – mešavina srpske narodne muzike i elektronske muzike 1990-tih – neodvojiv je od krimi-kulture te decenije“, kaže Cvijić.

„Beograd ima mnogo sreće zbog toga što se nalazi na dve reke. Svi čekaju da se splavovi otvore jer je to prvi znak leta. Čim leto počne, splavovi su obavezna mesta za posetu. Oni predstavljaju otkucaje srca grada“, istakao je za Bi-Bi-Si.