Svi Nestorovići zaraženi virusom šaha

Svi članovi porodice Nestorović su majstori, iako nemaju ama baš nikakvu radionicu. Oni su majstori u šahu.

„Svoju decu nismo morali nešto posebno da inficiramo šahom, zato što se šah praktično oduvek nalazi na svakom mestu u našoj kući od 0 do 24“, priča šahista Dejan Nestorović.

Šahovska priča te porodice počela je pre skoro tri decenije.

„Nas dvoje smo se našli na turniru na prvenstvu Srbije, na Divčibarama, to je bilo 1988. godine i već 1989. smo se venčali. Pa ništa, družili smo se tri dana i rešili da se venčamo. Ja iz Niša, a on iz Beograda. Šah nas je povezao i ja od tog trenutka apsolutno živim u šahu i za šah i kao porodica smo apsolutno okrenuti samo tome“, kaže nastavnica šaha Irena Nestorović.

Od drugih porodica se, kažu, ne razlikuju previše. Ni Nestorovići nisu želeli da baš kao oni i njihovo troje dece postanu šahisti.

Irena priča kako je ona najpre decu sklanjala od šaha i dodaje da je u Srbiji veoma teško živeti od turnira i nagrada, dok se to u inostranstvu podrazumeva.

Život profesionalnog šahiste, kaže Irena, podrazumeva i to da su stalno na putovanjima i da su odsutni od kuće.

Zbog čestog odsustvovanja se i ne sećaju kada su poslednji put odigrali porodični turnir. Snimanje je bilo retka prilika da odmere snage. Nedostajao im je intermajstor Lazar, peti član porodice.

„Kada počne šahovska partija, ma tu se zaboravi ko ti je ko u porodici, ali to je bilo ranije, kada sam bio dosta mlađi. Sada dosta više diskutujemo o šahu, pričamo, razmenjujemo neka mišljenja i detalje. Mnogo više nego što igramo, neki put i misao je sasvim dovoljna da se unapredi nešto“, objašnjava Nikola Nestorović.

Šahovska taktika u tom domu unapređuje se svakoga dana. U šali kažu da najčešće Nikolu puštaju da pobedi, a on je i najmlađi velemajstor u Srbiji.

„Interesantno je da meni kad krene sezona, negde u septembru, skoro nijedan vikend nisam u Srbiji. Tako da je profesionalni život šahiste pun odricanja. U šahu je stalno potrebno napredovati i pratiti trendove. Jedna prosečna partija traje oko pet sati. Potrebna je velika psihička koncentracija i velika fizička snaga. U toku svakog turnira ja smršam tri do četiri kilograma, a ja kad to kažem ljudima, ne veruju mi“, priča Nikola.

„Osnovni problem je ambijent. Danas prosto ne postoji pravi ambijent za šah. Šah se voli. Roditelji vole, deca obožavaju šah. Ali stvaranje tog ambijenta je ključno da bi se šah mogao igrati profesionalno“, smatra Dejan Nestorović, koji je već tri decenije šahovski trener.

Dejan dodaje da su danas male države, poput Jermenije, ispred velesila kao što su Rusija, Kina, Indija ili Amerika. I to u dve ključne kategorije, do šesnaest i do osmanaest godina.

„Jermenija u tim kategorijama ima svetske prvake. Ali vi vidite da iza njih stoji apsolutno kompletna država“, napominje Dejan.

Njegova supruga Irena smatra da ni talenat u Srbiji nije toliko presudan kao u vreme kada su Srbiju na svetskoj sceni predstavljali velemajstori poput Svetozara Gligorića.

„Nije ni talenat što nekad bio. Sad su ti kompjuteri i rad na šahu sve. I onda onaj koji radi, taj ima velike šanse, i naravno mora biti dosta zainteresovanih čelnih ljudi koji će to da prepoznaju i da podrže“, smatra ta nastavnica šaha.

Uprkos svim poteškoćama, u domu Nestorovića šah ne prestaje da se igra. Zato se partije, kažu, gube bez mnogo ljutnje, jer mogućnosti za revanš uvek ima.