Svaki pas bi trebalo da zna makar osnove psećeg bontona

Do pre godinu dana svaki prelazak ulice za Vesnu je bio rizičan. Onda je, zahvaljujući donaciji građana, dobila Astora – prvog sertifikovanog psa vodiča u Srbiji. Od tada ovaj labrador-retriver ima veoma odgovoran zadatak – brine o životu svoje vlasnice.

„Prvo sam taj prolaz, vi sa belim štapom to morate da nađete, vi morate da opipate i onda taj štap bude ovako oguljen. Vi to morate da tražite, da se sklanjate ako hodate u gužvi, onda vas ljudi ne vide, ljudi sada više hodaju i imaju ispred sebe mobilne telefone, tako da ljudi ne gledaju gde inače idu, a pas vodič to radi umesto vas“, ističe Vesna Nestorović.

„On se ne bavi time da gleda da li će meni neko da priđe ili ne, on radi najodgovorniji posao, on gleda umesto mene, prelazi ulicu, razmišlja o svemu, jer imamo prelaze gde nemamo semafore, gde nema označenih zebri, on je tako dresiran. I radi još jedan posao koji nema cenu, on je moj najveći prijatelj.“

Kako bi se mogla u potpunosti osloniti na njega, Astor je morao da prođe veoma zahtevnu trogodišnju obuku u inostranstvu, jer u Srbiji ne postoji centar za obuku pasa vodiča. Zbog toga cena ovog psa dostiže i do 15 hiljada evra.

„Specifično za te pse je da postoje posebni poligoni na kojima ti psi savlađuju prepreke koje bi mogli da nađu u nekim realnim situacijama. Sledi i obuka u realnim situacijama, znači na ulici, a kada prođe obuka kada se sam korisnik tj. potencijalni vlasnik i korisnik takvog obučenog psa javi, takav pas sa korisnikom mora proći još obuku, odnosno navikavanje tog psa i korisnika jednog na drugog, da se ustvari vidi da li su kompatibilni, odnosno, da li taj pas odgovara svome korisniku“, objašnjava Darko Drobnjak iz Kinološke akademije.

Složenu obuku prolaze i službeni psi, koji se koriste u vojsci ili policiji. Zato rad sa njima počinje još dok su štenad. Po pravilu, službeni pas ne može da bude bilo koje rase.

„Ono što se najčešće koristi jesu nemački ovčar, belgijski ovčari-malinoe, labrador retriver, takođe.“

„Njuh je najbitniji od toga, znači da pas ima nagon za traženjem predemeta, a vi to kroz igru sa svojim psom možete uraditi. Da vaš pas traži svoju lopticu, igračku. Dakle, on drži u ustima ostavlja svoj miris i vi jednog trenutka ostavite bilo gde, iza nameštaja, fotelje, on je jednostavno traži i kad je nađe, vi mu date nagradu u vidu hrane, bilo čega“, kaže dreser Boban Pjevčević.

Psi vodiči i službeni psi, nisu jedini koji se obučavaju. Nešto lakšu obuku trebalo bi da prođe svaki pas koji ima vlasnika, smatraju veterinari. Zato su osnovne vežbe poslušnosti domaći zadatak kako za vlasnike tako i za pse.

„Osnovne komande poslušnosti, to je pre svega vođenje psa na povocu, da pas ide sa leve strane bukvalno prati vašu levu nogu. Ako vi stanete, on stane, ako se duže od toga stoji, on sedne. Ne sme da ide ispred vas, iza vas ili da pobegne od vas“, dodaje Pjevčević.

„Ako je samo poslušnost psa u pitanju, ima komanda mesto-sedi, sedi-čekaj, mesto, mesto-čekaj, to je da pas legne i čeka, da u tom ležećem položaju čeka do opoziva na komandu vlasnika. Tog trenutka može da prođe pas ili mačka, on ne treba da konstatuje, gleda u vlasnika i čeka komandu dođi.“

Zato što joj je pas velik i teško je vladati njim, Anđela je odlučila da ga nauči lepom ponašanju.

„Naučio je da sedne, da legne, da na primer dođe kada ga pustimo, da da šapu i da laje kad mu damo komandu“, zadovoljno priča Anđela Milojević.

Da sav trud ne bi pao u vodu, jednom naučeno ponašanje mora uvek da se primenjuje, savetuju oni koji se bave životinjama.

„Ono što vlasnici greše jeste da svoje kućne ljubimce dosta razmaze, uslovno rečeno, u smislu da im u nekim prilikama nešto dozvole, a u nekim prilikama nešto zabrane. Kod psa to samo stvara konfuziju“, kaže Darko Drobnjak.

Nesporazum može da nastane čak i ako je pas savladao sve zadatke. Dovoljno je samo da vlasnik preskoči najvažniju lekciju – lekciju odgovornosti. Uz dobro vaspitanog psa mora da ide i odgovoran vlasnik.