Maskovi i Bezosovi svemirski data-centri mogli bi da budu katastrofalni po planetu

Tehnološke kompanije su zajedno predložile milione „orbitalnih data centara“ i već rade na njihovoj realizaciji, za šta je potrebno odobrenje američke Federalne komisije za komunikacije.

Jedan od glavnih problema je to što zagađenje nastalo sagorevanjem raketa i satelita prilikom povratka u atmosferu, prema dosadašnjim saznanjima, zabrinjavajuće brzo raste u stratosferi. Letelice i objekti u atmosferi oslobađaju čađ, retke metale, okside aluminijuma i druge zagađujuće materije čiji dugoročni efekti još nisu poznati.

Neki naučnici strahuju da bi ovo zagađenje moglo da ošteti ozonski omotač, poveća izloženost ljudi ultraljubičastom zračenju i dodatno destabilizuje klimu tokom aktuelne klimatske krize. Pored toga, čestice bi mogle ponovo da padnu na Zemlju, dok bi milioni satelita postali značajan izvor svetlosnog zagađenja.

Peticija poziva na obustavu izdavanja novih dozvola za projekte svemirskih data centara, uz obrazloženje da predloženi planovi „krše savezni zakon“.

„Kompanije koje razvijaju orbitalne data centre opisuju svoje planove kao civilizacijski revolucionarne, ali istovremeno odbijaju bilo kakvu ozbiljnu analizu njihovih posledica po životnu sredinu, nauku, ekonomiju i druge javne interese“, navode naučnici.

Dokument su podnele neprofitne organizacije Public Employees for Environmental Responsibility (PEER), Earthjustice i DarkSky International, koja se bavi zaštitom noćnog neba od svetlosnog zagađenja.

Nekoliko bivših američkih državnih zvaničnika zaduženih za svemirske programe izjavilo je za Gardijan da sumnjaju da su orbitalni data-centri uopšte tehnički izvodljivi. Ipak, upozoravaju da bi lansiranje miliona novih satelita predstavljalo ozbiljan rizik po životnu sredinu.

„Ovi sistemi sadrže veliki broj složenih materijala. Čak i ako sagore prilikom povratka u atmosferu, ne želite da atmosferu punimo njihovim ostacima, baš kao što ne bismo želeli dodatno zagađenje iz industrijskih dimnjaka“, rekao je Stiv Volc, bivši direktor satelitske službe Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA), koji je tokom administracije Donalda Trampa najpre suspendovan, a zatim otpušten.

Suočene sa snažnim otporom javnosti prema izgradnji velikih data-centara na Zemlji, tehnološke kompanije su prošle godine počele da promovišu ideju njihovog premeštanja u svemir. Neke su već podnele zahteve za neophodne dozvole.

Broj aktivnih satelita u orbiti porastao je sa oko 1.400 u 2015. godini na približno 15.000 danas. Očekuje se da će u narednoj deceniji taj broj dostići čak 100.000, ne računajući satelite namenjene orbitalnim data centrima. Trenutno najveći deo zagađenja potiče od satelitskih mreža „Starlink“ kompanije „Spejs-Iks“ i „Amazonovog“ projekta „Projekat Kujper“, koje zajedno broje oko 10.000 satelita za širokopojasni internet.

Svemirske letelice stvaraju zagađenje i prilikom poletanja i prilikom povratka. Lansiranja oslobađaju čađ, azotne okside, ugljen-monoksid, okside aluminijuma, hlorne gasove, a tokom boravka u orbiti zabeleženo je i oslobađanje žive. Kada se sateliti posle pet do 15 godina povuku iz upotrebe, tokom sagorevanja ispuštaju različite metale, unoseći zagađenje u do sada gotovo netaknute delove stratosfere. Posledice ovog procesa još uvek su slabo istražene.

Naučnici su tek krajem 2023. godine počeli da otkrivaju razmere problema, kada je tokom istraživačkog leta koji je finansirala NOAA utvrđeno prisustvo metala u aerosolima sumporne kiseline koji čine veliki deo stratosfere.

Smatra se da ovi aerosoli imaju ključnu ulogu u regulisanju temperature Zemlje jer deluju kao svojevrsni „planetarni štit od Sunca“, formirajući visoke oblake koji odbijaju deo sunčevog zračenja. Istovremeno sprečavaju da gasovi staklene bašte i drugi zagađivači iz nižih slojeva atmosfere dospeju do ozonskog omotača.

Međutim, naučnici naglašavaju da je interakcija između metala koje oslobađaju svemirske letelice, prirodno prisutnih metala i aerosola sumporne kiseline „uglavnom nepoznata“, a nakon dolaska administracije Donalda Trampa nova istraživanja nisu nastavljena.

U međuvremenu, ekološke organizacije upozoravaju da su biljke i životinje zavisne od prirodne tame, dok svetlosno zagađenje doprinosi opadanju populacije svitaca i drugih insekata.

„Ovi projekti mogli bi trajno da promene noćno nebo kakvo poznajemo“, rekao je Raskin Hartli, izvršni direktor organizacije „DarkSky International”.

Kol Donovan, bivši stručnjak NOAA za svemirsku politiku, koji sada radi u organizaciji “Stand Up for Science”, ukazao je da bi svemirski data centri zahtevali ogromne količine retkih metala i drugih resursa koji su već sada ograničeni, što bi stvorilo nove ekološke probleme i na Zemlji.

Nagli porast broja satelita otvara brojna pravna i ekološka pitanja. U peticiji se navodi da američki Kongres obavezuje FCC da proceni da li je svaki zahtev za upravljanje satelitima u skladu sa javnim interesom.

Organizacije takođe smatraju da se na ove projekte odnosi Nacionalni zakon o zaštiti životne sredine (NEPA), koji zahteva da federalne agencije procene ekološke posledice predloženih projekata. Taj zakon omogućio bi procenu uticaja, razmatranje alternativa, mera ublažavanja posledica i transparentno predstavljanje rizika javnosti.

Među kompanijama koje su već zatražile dozvole nalazi se i “Cowboy Space Corporation”, koju je osnovao milijarder i jedan od izvršnih direktora kompanije “Robinhood”, sa ambicijom da „izgradi američku elektroenergetsku mrežu u svemiru“. Kompanija planira mrežu od 20.000 satelita, a prvo lansiranje predviđeno je za 2028. godinu.

Takođe se navodi da „Spejs-Iks“ u svom zahtevu tvrdi da će njegovi orbitalni data-centri „obezbediti budućnost čovečanstva na više planeta“, dok se pitanje zaštite životne sredine svodi na kratku napomenu da će kompanija „razviti vodeće mere za smanjenje svetlosnog sjaja satelita“, bez dodatnih objašnjenja.

Prema navodima peticije, zahtevi tehnoloških kompanija ne sadrže ozbiljnu analizu ekoloških posledica.