Nasin eksperimentalni avion Iks-59 probio zvučni zid, korak bliže tihim supersoničnim letovima

Cilj testiranja novog supersoničnog aviona je da ublaži snažan udar koji nastaje probijanjem zvučnog zida, što je decenijama ograničavalo supersonične letove iznad kopna. Zahvaljujući posebnom dizajnu, Iks-59 bi mogao da omogući brže komercijalne letove, poput putovanja od Los Anđelesa do Njujorka za manje od tri sata.

Nasa je saopštila da je probni pilot Džim „Klu“ Les (Jim “Clue“ Less) upravljao letelicom tokom leta dugog 81 minut sa vazduhoplovne baze Edvards u Kaliforniji. Tokom tog vremena, Iks-59 je dostigao brzinu od 1,1 maha – odnosno 1.147 kilometara na čas — na visini od 13.200 metara.

Međutim, uprkos prolasku ovog ključnog testa, mogućnosti letelice za „tihi“ supersonični let još nisu u potpunosti potvrđene. Tokom ovog leta Iks-59 je pratila lovačka letelica F-15, čiji je snažan udar od probijanja zvučnog zida prikrio buku koju proizvodi Iks-59.

Dalja ispitivanja, planirana za kraj godine, trebalo bi jasnije da pokažu napredak eksperimentalnog aviona u smanjenju buke.

Rušenje barijera

Prvi supersonični let u istoriji izveden je 1947. godine, kada je probni pilot američkog ratnog vazduhoplovstva Čarls „Čak“ Jeger upravljao avionom Bel Iks-1 iznad pustinje Mohave u Kaliforniji. Jeger je dostigao brzinu od 1,06 maha, otvarajući novu eru u vazduhoplovstvu, mada ne nužno i u komercijalnom avio-saobraćaju.

„Često se šalimo da je Iks-1 probio zvučni zid, a da mi sada pokušavamo da ga popravimo“, rekla je Ketrin Bam, menadžerka Nasinog projekta "Low Boom Flight Demonstrator", koja nadgleda razvoj Iks-59, u intervjuu za Bi-Bi-Si 2023. godine.

Kada se avion kreće napred, on potiskuje molekule vazduha ispred sebe. To izaziva vibracije vazduha i stvara zvučne talase koji se šire od letelice poput talasa koje za sobom ostavlja čamac.

Kada letelica probije zvučni zid, talasi pritiska vazduha iza nje sabijaju se i formiraju udarni talas, koji oslobađa energiju u obliku snažnog „zvučnog udara“.

Zvučni udar može da premaši 110 decibela, što je približno glasnoći potpuno operativne čeličane i iznad praga na kojem većina ljudi oseća bol u ušima.

Poznato je i da zvučni udari mogu da oštete imovinu, na primer razbijanjem prozora, pa čak i akvarijuma. Zbog toga je 1973. godine američka Federalna uprava za vazduhoplovstvo (FAA) zabranila civilnim avionima da probijaju zvučni zid iznad teritorije Sjedinjenih Država.

Iako je avion „Konkord“, kojim su upravljale kompanije „Er Frans“ i „Britiš ervejz“, a koji je od 1976. do 2003. godine povezivao London ili Pariz sa Njujorkom, bio prvi komercijalni supersonični avion, mogao je da leti samo zato što je zvučni zid probijao iznad Atlantskog okeana.

Na kraju je povučen iz upotrebe nakon nesreće u kojoj se jedan avion srušio prilikom poletanja sa aerodroma „Šarl de Gol“ u Francuskoj, pri čemu su poginuli svi putnici i članovi posade.

Izuzetno dug i uzak nos aviona Iks-59 projektovan je tako da smanji udarni talas koji nastaje prilikom probijanja zvučnog zida. Avion koji proizvodi tiši zvučni „tup udar“ mogao bi da omogući komercijalne letove brže od zvuka iznad kopna.

To bi značilo da bi putnici, na primer, mogli da stignu od Los Anđelesa do Njujorka za manje od tri sata, umesto sadašnjih pet do šest sati leta. Ipak, NASA još nije objavila podatke o tome koliko je decibela proizveo prvi zvučni udar letelice Iks-59.

Pored komercijalne primene, tihi supersonični let ima i očigledne vojne prednosti, jer bi tajne misije učinio znatno teže uočljivim. NASA planira da u narednim nedeljama izvede prvi probni let X-59 u uslovima koji simuliraju stvarnu misiju. Tokom tog leta avion bi trebalo da dostigne brzinu od 1,4 maha na visini od oko 17.000 metara.