Todorović: Veštačka inteligencija sve bolja u vremenskoj prognozi, ali priroda ostaje nepredvidiva

Na pomenutoj panel diskusiji gosti će biti stručnjaci iz oblasti informacionalnih tehnologija, uključujući i oblast veštačke inteligencije, koji će odgovarati na pitanja prisutnih i objašnjavati kako funkcionišu neuronske mreže i ostale aspekte iz ove oblasti.

Pošto je veštačka inteligencija ušla i u meteorologiju, logično je da se na ovom događaju pojavi i meteorolog, navodi Nedeljko Todorović.

„Brojni meteorološki sajtovi imaju svoje modele koji objavljuju prognoze parametara za naredni kraći ili duži vremenski period, kako koji model. Ali veštačka inteligencija to radi drugačije“, objašnjava gost Beogradske hronike.

Modeli veštačke inteligencije prikuljaju podatke ne samo iz tih izvora, već iz svih izvora u svetu u kojima postoji neki prilog, podatak ili prognoza, i na osnovu toga pravi najverovatniji sled događaja.

„Na primer, da li će petog dana da bude kiša ili neće, ako u većini modela, kojih ima na desetine i stotine, stoji da neće, statistički utvrđuje koji je ishod najverovatniji“, navodi Todorović.

Modeli veštačke inteligencije u meteorologiji su izuzetno pomoćno sredstvo, bez dileme, ističe meteorolog, kao i da su postojeći modeli meteorologije izuzetno usavršeni poslednje dve do tri decenije.

„Nekada smo radili 'peške', crtali rukom, pa gledali frontove, pa na osnovu iskustva, znanja, radili projekcije šta će biti sutra, prekosutra. Sada, pomoću modela i kompjutera, dobijamo prilično pouzdane prognoze za narednih četiri do pet dana, a veštačka inteligencija će još više da ubrza taj proces“, naglašava Todorović.

Ipak, napominje gost Beogradske hronike, treba imati u vidu da je VI pomoćno tehničko sredstvo i da je ipak čovek taj koji na osnovu svog uma, znanja, iskustva, prakse u datom trenutku može da se „suprotstavi“ veštačkoj inteligenciji.

Ipak ćemo imati malo miholjskog leta

Vremenska situacija u oktobru nas je malo iznenadila. U trenutku kada smo pomislili da se leto nikada neće završiti, iznenada nam je stigao hladan talas. Na kraju se vreme, posle rekordnih padavina za oktobar, stabilizovalo.

„To je sila prirode. Ne možemo ni mi, ni veštačka inteligencija da preokrenemo silu prirode. Mi samo pratimo, objašnjavamo i pokušavamo da predvidimo buduće stanje atmosfere“, naglašava Nedeljko Todorović.

U svakom slučaju, sudeći prema temperaturama i stanju oblaka, sledi nam zakasnelo miholjsko leto.

„Temperature u Beogradu će biti od 21 do 23 stepena, možda u nedelju, 2. novembra bude čak i 24. Ali to je pik pred promenu vremena. Kada jednog dana temperatura značajnije poraste, znači da sledi promena vremena, koja će se desiti verovatno 3. ili 4. novemba“, navodi meteorolog.

Ne očekuju se ozbiljnije padavine, ali temperature će biti niže za tri do pet stepeni, što je još uvek toplo za ovo doba godine, uz nešto oblačnosti i kratkotrajne slabe kiše.

„Posle tog zahlađenja od jednog ili dva dana temperatura bila u blagom porastu za dva-tri stepena, a sledeće zahlađenje predstoji oko 9. ili 10. novembra. U tom periodu se može očekivati da u planinskim predelima bude malo snega. Za sada se ne može reći kolika će biti količina padavina“, navodi meteorolog.

Da li će nam zima biti blaga ili sa više snega

U Beogradu je u poslednjih 130 godina samo jedne zime se dogodilo da su sva tri zimska meseca bila hladna, napominje Todorović.

„Kao na primer u zimu 2012. kada su se Sava i Dunav zaledili i kada je palo pola metra snega. Tada je zima u jednom dahu trajala nekih 30-35 dana. Decembar je bio kao proleće. Hoću da kažem da je to uobičajena raspodela toplo-hladno i ne može da se prognozira tačno u kom mesecu će biti. Ali ako se oslonimo na verovatnoću, više snega bi bilo krajem januara i u februaru“, kaže meteorolog Nedeljko Todorović na kraju gostovanja u Beogradskoj hronici.