Budućnost Majkrosofta: s veštačkom inteligencijom još jači

U kancelarijama, učionicama, pa čak i u poljoprivredi: Majkrosoftove tehnologije danas su sveprisutne. Sa svojim operativnim sistemom Windows, kompanija je transformisala računarstvo, učinivši lične kompjutere dostupnim širokim masama.

Njihov paket Office postao je sinonim za savremeni rad u kancelarijama, a tokom pandemije kovida Microsoft Teams bio je spas za preduzeća i škole širom sveta. Danas ta platforma za komunikaciju ima preko 320 miliona korisnika dnevno, čime je rad na daljinu postao pravilo, a ne izuzetak.

Dok Majkrosoft, sa sedištem u Redmondu u Sjedinjenim Američkim Državama, ovog petka 4. aprila 2025. obeležava 50. godišnjicu rada, kompanija se nalazi na prekretnici.

Dominantne industrije kao što su cloud computing, operativni sistemi i alat za razvoj softvera nameravaju da tog tehnološkog giganta povedu u eru veštačke inteligencije (AI). Pitanje je, međutim, da li njegova dominacija na tržištu postaje razlog za zabrinutost?

Od garaže do globalnog lidera

Sve je počelo 1975. u maloj garaži u Albukerkiju, u američkoj saveznoj državi Novi Meksiko. Dva programera i prijatelja sa fakulteta, Bil Gejts (19) i Pol Alen (22), imali su jednostavnu, ali revolucionarnu viziju: učiniti računare dostupnim svima.

Ključni trenutak za mlade osnivače bio je partnerstvo sa IBM-om 1980. godine, kojim je Majkrosoftov MS-DOS postao standardni operativni sistem u pi-si industriji. Pokretanje operativnog sistema Windows nekoliko godina kasnije postavilo je temelje za buduću dominaciju Majkrosofta na tržištu softvera.

Tokom poslednjih pet decenija, Majkrosoft se kontinuirano prilagođavao tehnološkim promenama i širio svoje poslovanje na nove oblasti. Danas to više nije samo softverska kompanija, Majkrosoft je globalno tehnološko carstvo prisutno u gotovo svakom sektoru.

Brojke govore same za sebe: od marta 2025. godine, Majkrosoft je treća najvrednija kompanija na svetu, iza proizvođača firme Epl i proizvođača čipova NVIDIA.

Budućnost je u veštačkoj inteligenciji

Uprkos ogromnoj tržišnoj moći, Majkrosoft se danas nalazi na pragu nove ere, a nju obeležavaju dva slova: AI – artificial intelligence, odnosno veštačka inteligencija. Kompanija ulaže milijarde u istraživanja, gradi ogromne baze podataka širom sveta i razvija sopstvene AI-čipove.

Na čelu procesa transformacije nalazi se izvršni direktor Satja Nadela, koji je preuzeo vođenje kompanije 2014. i doneo dve strateške odluke, koje su preoblikovale budućnost Majkrosofta.

Prvo, fokus kompanije usmerio je na cloud computing, unevši tako revoluciju u poslovni model i izvore prihoda. Drugo, pozicionirao je veštačku inteligenciju kao srž Majkrosoftove dugoročne strategije, prepoznajući još u ranoj fazi ogroman potencijal te tehnologije.

Majkrosoftovi alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, kao što je Copilot, već obavljaju rutinske zadatke, pišu elektronske poruke, analiziraju podatke i generišu kreativne sadržaje. Cilj kompanije je dodatno oblikovati način rada, komunikacije i inovacije.

Dok Majkrosoft reklamira veštačku inteligenciju kao pojačivač produktivnosti – kritičari upozoravaju na masovan gubitak radnih mesta zbog automatizacije. Etička pitanja takođe su u fokusu, od rizika po privatnost podataka, do širenja dezinformacija koje generiše VI.

Antonio Kriger, direktor Nemačkog centra za istraživanje veštačke inteligencije (DFKI), kaže da ona počinje „direktno da utiče i da kreira sistem vrednosti u kompanijama“.

„Velike tehnološke firme poput Majkrosofta nastoje da ojačaju svoje uporište u toj oblasti“, kaže Kriger za Dojče vele, dodajući da se transformacija širi „daleko izvan tradicionalnih kancelarijskih procesa i značajno utiče na ključne industrijske i ekonomske sektore širom Evrope“.

Može li se Majkrosoft zaustaviti?

Za mnoga preduzeća i vlade, Majkrosoft je postao gotovo nezamenljiv. Samo u Nemačkoj, 96 odsto javnih institucija koristi softver te kompanije, dok se 69 procenata oslanja na njene baze podataka. To su podaci globalne banke podataka pod nazivom Statista.

Kompanije zavise od Majkrosoftove klaud infrastrukture, bezbednosnih usluga i VI-alata, dok državne agencije čuvaju osetljive podatke u Majkrosoftovim centrima i koriste njihov softver za administrativne zadatke.

Prema internim podacima Majkrosofta, najmanje 1,4 milijarde desktop i laptop računara širom sveta koristi Windows.

Ali takva duboka integracija ima i svoju cenu — za mnoge je prelazak na alternativu gotovo nemoguć.

Stručnjaci poput Krigera upozoravaju na tzv. lock-in efekat, što znači da kada neka organizacija u potpunosti prihvati Majkrosoftov ekosistem, prelazak na drugu platformu postaje izuzetno težak i skup. Ta zavisnost dodatno učvršćuje tržišnu dominaciju Majkrosofta, čineći konkurenciju gotovo nemogućom.

Za vlade se zato postavlja pitanje: treba li jedna kompanija da ima toliku kontrolu nad ključnom digitalnom infrastrukturom?

I dok se kreatori politika, posebno u Evropskoj uniji, zalažu za strožu regulativu ili veću raznolikost tehnoloških kompanija kako bi se smanjila zavisnost od Majkrosofta, istinski održive alternative i dalje su retke.

Kriger smatra da EU ne bi trebalo u fokus da stavlja regulativu, već izgradnju evropskog softverskog giganta u oblasti veštačke inteligencije. „Mi imamo tehnološki potencijal, ali ako ne razvijemo modele veštačke inteligencije velikih razmera u Evropi, nećemo igrati značajnu ulogu na globalnoj tehnološkoj sceni“, ukazuje Kriger.

Majkrosoft u svetu kojim dominira VI

Majkrosoftovo globalno širenje ne pokazuje znakove usporavanja, jer kompanija nastoji da dodatno unaprediti svoje VI-sposobnosti. Planira dublju integraciju svojih modela u svakodnevne aplikacije, a istovremeno jača svoje osnovno klaud poslovanje.

Pomerajući tehnološke granice još dalje, kompanija je u februaru predstavila svoj najnoviji čip – Majorana 1 – prvi kvantni čip na svetu, za koji Majkrosoft tvrdi da će, „ne narednih decenija, već narednih godina, omogućiti kvantne računare sposobnim da rešavaju značajne industrijske probleme“ .