„Otac interneta“ i stotine tehnoloških stručnjaka zabrinuti da ćemo se previše oslanjati na VI

Odgovor dolazi uz ne baš optimistično upozorenje: Mnogi stručnjaci za tehnologiju brinu da će VI učiniti gorim temeljne osobine ljudi, kao što su empatija i duboko promišljanje.

„Bojim se – za sada – da će, iako će sve manje ljudi imati značajnije koristi od ovih alata, većina ljudi nastaviti da odustaje od slobodnog delovanja, kreativnosti, donošenja odluka i drugih vitalnih veština u korist ovih još uvek primitivnih veštačkih inteligencija“, napisao je futurista Džon Smart u eseju koji je deo univerzitetskog izveštaja od skoro 300 stranica nazvan Biti čovek u budućnosti (The Future of Being Human).

Zabrinutost dolazi usred tekuće trke za ubrzanjem razvoja i usvajanja veštačke inteligencije koja je privukla milijarde dolara investicija, zajedno sa skepticizmom i podrškom vlada širom sveta.

Tehnološki giganti ulažu u svoje poslovanje uvereni da će veštačka inteligencija promeniti način na koji radimo sve – posao, komunikaciju, traženje informacija – a kompanije poput „Gugla“, „Majkrosofta“ i „Mete“ se utrkuju da naprave VI (agente agente zasnovane na veštačkoj inteligenciji) koji mogu da obavljaju zadatke u ime osobe. Međutim, stručnjaci upozoravaju u izveštaju da bi takav napredak mogao navesti ljude da se previše oslanjaju na veštačku inteligenciju u budućnosti.

Brzo širenje veštačke inteligencije već je pokrenulo velika pitanja o tome kako će se ljudi prilagoditi ovom najnovijem tehnološkom talasu, uključujući i to da li bi to moglo da dovede do gubljenja posla ili do generisanja opasnih dezinformacija.

U izveštaju Univerziteta Ilon, u koji je Si-En-En imao uvid, dovode se u pitanje obećanja tehnoloških giganata da će vrednost VI biti u automatizaciji sitnih zadataka za koje ne treba mnogo razmišljanja kako bi ljudi mogli da posvete više vremena složenim, kreativnim aktivnostima.

Izveštaj takođe navodi rezultate istraživanja koje su ove godine objavili „Majkrosoft“ i Univerzitet Karnegi Melon, u kojem se sugeriše da bi korišćenje generativnih alata veštačke inteligencije moglo negativno da utiče na veštine kritičkog razmišljanja

„Fundamentalna, revolucionarna promena“

Istraživači Univerziteta Ilon anketirali su 301 tehnološkog lidera, analitičara i naučnika, uključujući Vinta Serfa, jednog od „očeva interneta“ i sada potpredsednika „Gugla“; Džonatana Grudina, profesora Informacione škole Univerziteta u Vašingtonu i bivšeg dugogodišnjeg istraživača i menadžera projekata u „Majkrosoftu“; bivšeg potpredsednika Instituta Aspen Čarlija Fajerstona; tehnološku futuristkinju i izvršnu direktorku kompanije "Futuremade" Trejsi Folouz. Skoro 200 ispitanika napisalo je svoje odgovore u formi i dužini stručnog eseja.

Više od 60 odsto ispitanika reklo je da očekuje da će, u narednih 10 godina, VI promeniti ljudske sposobnosti na „dubok i smislen“ ili „fundamentalan, revolucionaran“ način. Polovina je izjavila da očekuje da će VI doneti promene čovečanstvu nabolje i nagore u jednakoj meri, dok je 23 odsto anketiranih reklo da će promene biti uglavnom na gore. Samo 16 odsto ocenilo je da će promene biti uglavnom nabolje (ostatak je rekao da ne zna ili da očekuje neznatne promene).

Ispitanici su takođe predvideli da će do 2035. godine VI izazvati „uglavnom negativne“ promene na 12 ljudskih osobina među kojima su socijalna i emocionalna inteligencija, kapacitet i spremnost da se duboko promišlja, empatija i primena moralnog prosuđivanja i mentalno blagostanje.

Ljudski kapaciteti u tim oblastima mogli bi da se pogoršaju ako se ljudi sve više obraćaju veštačkoj inteligenciji za pomoć pri izvršavanju zadataka kao što su istraživanje i izgradnja odnosa radi pogodnosti, navodi se u izveštaju. Pad umešnosti u tim i drugim ključnim sposobnostima mogao bi da ima zabrinjavajuće implikacije na ljudsko društvo, kao što su „širenje polarizacije, nejednakosti i smanjenje slobodnog delovanja ljudi“, navode istraživači.

Stručnjaci koji su doprineli izradi izveštaja očekuju da će samo tri oblasti doživeti uglavnom pozitivne promene: radoznalost i kapacitet za učenje, donošenje odluka i rešavanje problema i inovativno razmišljanje i kreativnost. Čak i među alatima koji su danas dostupni, programi koji mogu da generišu umetnička dela i rešavaju probleme kodiranja su među najpopularnijim. I mnogi stručnjaci veruju da, iako bi VI mogla zameniti neke ljudske poslove, takođe bi mogla da stvori nove kategorije poslova koje još ne postoje.

Evolucija veštačke inteligencije

Mnogi problemi navedeni u izveštaju odnose se na to kako tehnološki lideri predviđaju da će ljudi ugraditi VI u svoj svakodnevni život do 2035. godine.

Serf je rekao da očekuje da će se ljudi uskoro oslanjati na VI agente, koji su digitalni pomagači koji mogu nezavisno da urade sve, od hvatanja beleški tokom sastanka do pravljenja rezervacija za večeru, pregovaranja o složenim poslovnim ugovorima ili pisanja koda.

Tehnološke kompanije već uvode početne verzije VI agenata – u „Amazonu“ kažu da njihov unapređeni glasovni asistent Aleksa može naručiti vaše namirnice, a „Meta“ dozvoljava preduzećima da oblikuju agente zasnovane na VI za korisničku podršku, kako bi odgovarali na pitanja na društvenim medijima.

Takvi alati mogu ljudima da uštede vreme i energiju u svakodnevnim zadacima, kao i da pomažu u oblastima poput medicinskog istraživanja. Ali Serf takođe brine da ljudi postaju „sve više tehnološki zavisni“ od sistema koji mogu da daju pogrešne odgovore ili pokvare stvari.

„Možete da predvidite i neku krhkost u svemu ovome. Na primer, ništa od ovih stvari ne radi bez struje, zar ne? Ove stvari, na koje se oslanjate toliko da izazovu tešku zavisnost, divne su kada rade, a kada ne rade, mogu biti potencijalno prilično opasne“, istakao je Serf u intervjuu za Si-En-En.

Serf je naglasio važnost alata koji pomažu da se ljudi razlikuju od onlajn botova zasnovanih na VI, kao i transparentnost oko efikasnosti visoko autonomnih alata VI. Pozvao je kompanije koje prave modele VI da vode „revizijske dnevnike“ koji bi im omogućili da ispitaju kada i zašto su njihovi alati napravili greške.

Izvršna direktorka kompanije "Futuremade" Trejsi Folouz rekla je za Si-En-En da očekuje da će interakcija ljudi sa veštačkom inteligencijom prevazići okvire ekrana na kojima ljudi danas generalno komuniciraju sa VI četbotovima. Umesto toga, VI tehnologija će biti integrisana u različite uređaje, poput pametnih satova, kao i u građevine i domove gde ljudi jednostavno mogu da postavljaju pitanja naglas. Ali sa tom lakoćom pristupa, ljudi mogu početi da prebacuju i empatiju na VI agente.

 „Veštačka inteligencija možda će preuzeti ljubaznost, emocionalnu podršku, brigu i prikupljanja sredstava u dobrotvorne svrhe i raditi to sve umesto ljudi“, napisala je Folouzova u svom eseju.

Prema njenim rečima, ljudi mogu da formiraju emocionalne veze sa VI personama i influenserima, što dovodi do nedoumica i „zabrinutosti zbog toga da li će autentični, recipročni odnosi biti gurnuti u stranu u korist predvidljivije digitalne veze koja se može kontrolisati“.

Ljudi su već počeli da uspostavljaju odnose sa četbotovoma, što je imalo različite efekte. Neki su, na primer, uz pomoć VI napravili replike preminulih voljenih osoba. Roditelji nekolicine mladih ljudi su takođe preduzeli pravne mere nakon što su, kako kažu, njihova deca povređena zbog veze sa četbotovima.

Ipak, stručnjaci kažu da ljudi imaju vremena da spreče neke od najgorih potencijalnih ishoda sa VI kroz regulaciju, obuku u digitalnoj pismenosti i jednostavno davanje prioriteta međuljudskim odnosima.

Ričard Rajsman, viši saradnik u Fondaciji za američke inovacije, naglasio je u izveštaju da sledeća decenija označava prekretnicu u tome da li veštačka inteligencija proširuje potencijale čovečanstva ili ih smanjuje.

„Sada nas u pogrešnom pravcu vodi dominantna moć ’tehnološko-industrijskog sistema', ali još uvek imamo šansu da to ispravimo“, poručio je Rajsman.