Servis „Proton mejl“ – stroga anonimnost dok se ne prekrši zakon

Pretnje novinarima, lažne dojave o bombama u avionima, tržnim centrima, školama u poslednje vreme često su uznemirivale domaću javnost. Zajedničko gotovo svima je da su poslate preko servisa „Proton mejl“ – šifrovane elektronske pošte, koja ima više od 100 miliona korisnika širom sveta, insistirajući na potpunoj sigurnosti podataka.

Od simbola digitalne privatnosti do bezbednostnih pretnji pojedincima i državama – tanka je linija po kojoj se kreću korisnici Proton mejl servisa. Kompanija sa sedištem u Ženevi koristi šifrovanje podataka „od pošiljaoca do primaoca“, koji se smatra najvišim nivoom zaštite.

Procenjuje se da bi za dešifrovanje samo jedne poruke običnim računarima trebalo nekoliko desetina godina

„Ne prate aj-pi adrese i ne beleže druge aktivnosti korisnika za vreme upotrebe aplikacije. Sve je dizajnirano tako da korisnik ostane u što većoj meri anoniman. Serveri su locirani u zemljama za strogim zakonima o zaštiti privatnosti kao što su Švajcarska, Nemačka, Belgija“, kaže Stefan Jančić, stručnjak za informacione tehnologije.

Zbog sigurnosti, Proton je niz godina „prvi izbor“ novinara i društvenih aktivista, ali i sajber kriminalaca. Nivo zaštite u korisnicima često budi osećaj nekažnjivosti.

Ipak, iako su podaci korisnika zaštićeni strogim zakonima o privatnosti podataka u određenim slučajevima, na zahtev švajcarskih vlasti, mogu biti otkriveni. Samo 2023. godine, Proton je po nalogu suda postupio 6.000 puta, najčešće u predmetima borbe protiv terorizma.

„Švajcarska poznaje i ima jedan akt koji se zove Surveillance of Post and Telecommunications. To je akt koji se bavi nadzorom poštanskih i telekomunikacijskih institucija na osnovu koga se, da kažemo, policija i tužilaštvo u Švajcarskoj mogu obratiti sa zahtevom da se pristupi podacima sa servera Protona ukoliko je došlo do neke povrede samog zakona, odnosno do izvršenja nekog krivičnog dela“, objašnjava Darko Šehović, stručnjak za informacionu bezbednost.

„Granica je veoma jasna – sadržaj ostaje privatan, ali u slučajevima kao što su dojave o bombama, servis može da reaguje ali uz poštovanje zakona“, precizirao je Stefan Jančić.

Pritici na švajcarske vlasti i Proton da otkriju identitete korisnika drugim državama konstantno je u porastu. Od 2017. godine broj slučajeva eksponencijalno raste. Proton je zabranjen u Kini, Rusiji i Belorusiji.