Pola veka crno-belih linija koje su unele revoluciju u svetsku trgovinu

Pedeset godina za većinu tehnologija je ozbiljna starost, ali bar-kodovi se i dalje ne predaju. Više od 10 milijardi bar kodova se skenira svakog dana širom sveta. A noviji tipovi simbola bar-kodova, kao što su kju-ar kodovi, stvorili su još više prostora za upotrebu ove tehnologije.

Iako bar-kod nije najavio kraj istorije, kao što su teoretičari zavere svojevremeno brinuli, on je uveo novo doba u globalnoj trgovini.

Bar kodovi su bili izum prehrambene industrije

Dok se svet mnogo promenio od sredine sedamdesetih, Univerzalni kod proizvoda (UPC) – koji poznajemo kao „bar-kod“ – nije. Kod koji je prvi put skeniran na pakovanju žvaka 26. juna 1974. godine, u osnovi je identičan milijardama bar kodova koji se danas skeniraju u prodavnicama širom sveta.

Kada je skeniran taj prvi UPC kod, to je bio vrhunac višegodišnjeg planiranja američke prehrambene industrije. Krajem šezdesetih, troškovi rada su brzo rasli u prodavnicama prehrambenih proizvoda, a zalihe je postajalo sve teže pratiti. Rukovodioci prehrambenih proizvoda nadali su se da bi im bar-kod mogao pomoći da reše oba ova problema, i na kraju su bili u pravu.

Početkom sedamdesetih, industrija je osnovala komitet koji je razvio UPC standard podataka i odabrao IBM-ov bar-kod simbol među gomilom alternativnih predloga. I standard podataka i IBM bar-kod simbol se i danas koriste.

Na osnovu beleški sa sastanka koje su pohranjene u arhivi Univerziteta Stoni Bruk, vidi se da su ljudi koji su razvili UPC sistem verovali da rade važan posao. Međutim, nisu ni slutili da stvaraju nešto što će dugo nadživeti većinu njih.

Čak su i optimistične procene prehrambene industrije predviđale da će manje od 10.000 kompanija ubuduće koristiti bar-kodove. Kao rezultat toga, skeniranju prvog UPC bar-koda u to vreme nije poklonjena neka naročita pažnja.

Nekoliko novina je objavilo kratke članke o tome, ali to nije bila vest za naslovne strane. Njegova važnost je bila očigledna tek godinama kasnije, pošto su bar-kodovi postali jedna od najuspešnijih infrastruktura digitalnih podataka u dotadašnjoj istoriji.

Bar-kodovi su uneli revoluciju na policama supermarketa

Bar kodovi nisu samo promenili iskustvo kupovine pri plaćanju. Učinivši proizvode mašinski čitljivim, omogućili su ogromna poboljšanja praćenja zaliha. To je značilo da se artikli koji se dobro prodaju mogu na osnovu podataka koje pruža bar-kod brzo obnoviti, što je zahtevalo manje prostora na policama da bi se izložio bilo koji proizvod.

Kako je pisao stručnjak za bar-kodove Stiven A. Braun, smanjena potreba za više prostora na policama omogućila je brzo širenje novih proizvoda. Zato možemo da okrivimo bar-kodove za činjenicu da u samoposlozi nalazimo 15 različitih pasti za zube za koje ne znamo po čemu se razlikuju.

Slično tome, današnje ogromne prodavnice prehrambenih proizvoda i megamarketi verovatno ne bi mogli da postoje bez ogromne količine podataka o zalihama koji se danas dobijaju zahvaljujući sistemu bar-kodova. Kako je rekao profesor sa MIT-a Sanjai Šarma: „Da bar-kodovi nisu izmišljeni, ceo izgled i arhitektura trgovine bi bili drugačiji“.

Druge industrije su se brzo uključile

Savremeni bar kod je rođen u prehrambenoj industriji, ali nije dugo bio ograničen samo na samoposluge. Do sredine osamdesetih, uspeh UPC sistema podstakao je druge industrije da usvoje bar-kodove. Na primer, u periodu od tri godine, Volmart, Ministarstvo odbrane i američka automobilska industrija počeli su da koriste bar-kodove za praćenje robe u lancima snabdevanja.

Privatne brodarske kompanije su takođe usvojile bar-kodove za snimanje identifikacionih podataka. Fedeks i Ju-Pi-Es su čak kreirali sopstvene simbole bar-kodova.

Kako je objasnio sociolog Najdžel Trift, do kraja devedesetihih, bar-kodovi su postali „ključni element u istoriji novog načina funkcionisanja sveta“. Oni su pomogli da se omogući brza globalizacija na načine koje bi bilo teško zamisliti da ne postoje.

Crno-bele linije koje više i ne primećujemo

Većina ljudi ne razmišlja o ovim crno-belim linijama, uprkos – ili možda baš zbog – njihove sveprisutnosti, niti su svesni koliko je taj prvi bar-kod na pakovanju žvaka pokrenuo lanac događaja koji su transformisali svet.

Decenijama su bar-kodovi bili radni konj u pozadini naših života. Danas ih skeniramo nebrojeno puta svaki dan, ali retko razmišljamo o njima jer nisu blistavi i samo rade. U svakom slučaju, i pored pola veka postojanja, bar-kodovi su podsetnik da su naizgled dosadne tehnologije često mnogo interesantnije i donose veće koristi nego što većina nas to razume.