Dobio nagradu za VI generisanu fotografiju, ali je diskvalifikovan jer je bila prava

Fotografija flaminga bez glave delovala je kao nešto što samo veštačka inteligencija može da zamisli. Na kraju krajeva, skoro savršeno okrugla, ružičasta grudva prerja postavljena na dve noge nalik čačkalicama imala je sva obeležja slike generisane veštačkom inteligencijom: neobične vibracije, čudne proporcije i delovi tela koji nedostaju.

U stvari, slika – u jednakoj meri apsurdna i realistična – bila je toliko zapanjujuća da je nagrađena na konkursu u kategoriji veštačke inteligencije za fotografije u boji. Ali „F L A M I N G O N E“, kako je naslovljena, nije nastala na osnovu tekstualnih promptova unetih u alatku za generisanje fotografija. Umesto toga, na fotografiji se nalazi sasvim pravi – i to ne bez glave – flamingo koga je fotograf Majls Estrej snimio na plažama Arube pre dve godine.

Estrejveva fotografija – koja je osvojila treće mesto u kategoriji generisanih fotografija i nagradu za najviše glasova publike – bila je diskvalifikovana pošto je otkrio istinu. Međutim, kako je Estrej rekao za Vašington post, „F L A M I N G O N E“ je ipak ispunio svoju misiju: poslao je dirljivu poruku svetu koji se bori sa sve naprednijom, moćnom tehnologijom i obiljem lažnih slika koje ona donosi.

„Moj cilj je bio da pokažem da je priroda tako fantastična i kreativna, i mislim da nijedna mašina to ne može da pobedi“, rekao je Estrej za Post. „Ali, s druge strane, VI slike su napredovale do tačke u kojima se ne razlikuju od prave fotografije. Pa kuda nas to vodi? Koje su implikacije i zamke toga? Mislim da je to veoma važan razgovor koji bi pod hitno trebalo da pokrenemo.”

Kada je reč o fotografijama koje je generisala veštačka inteligencija, velika pažnja je uglavnom usmerena na njihove bizarne rezultate: Papa obučen u perjanu jaknu u stilu Balensijage, Ilon Mask koji se sunča na Marsu, poplava fotografija ljudi sa previše zuba ili previše prstiju. Ipak, tehnologija je takođe omogućila umnožavanje dipfejka – slika koje bi se mogle koristiti za podle ciljeve, kao što su nameštanje izbora ili širenje dezinformacija. U kreativnim krugovima, to je dovelo do debata o sigurnosti posla i pravičnoj naknadi. Sve je rezultiralo apelima da se što pre reguliše upotreba tehnologija.

„Tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša. Već kako je primenjujemo, zar ne? Tako da mislim da sada stvarno moramo nešto da preduzmemo, jer u suprotnom, biće veoma teško uhvatiti korak sa tim", upozorava Estrej.

To je delimično bio jedan od razloga koji su podstakli Estreja da se upusti u neku ovu vrstu prevare, koja je inspirisana sličnim vratolomijama poslednjih godina. Ali u tim drugim slučajevima su slike generisane veštačkom inteligencijom osvojile nagrade za fotografiju – „zato sam ovome pristupio sa druge strane“.

Otprilike dve godine, 38-godišnji fotograf koji putuje po svetu razmišljao je o „nadrealnoj fotografiji ptice koja već izgleda nadrealno“ koju je snimio na netaknutoj plaži na obali Arube. Tog sunčanog dana, Estrej je krenuo oko pet sati ujutru prvim brodom koji je išao na malo ostrvo poznato po jatu flaminga, nadajući se da će imati sreće. Kada je stigao tamo, primetio je jarko ružičastu pticu koja „obavlja svoju uobičajenu jutarnju rutinu“ i čisti svoje perje, „Imao sam mnogo sreće da uhvatim ovaj kadar“, kaže fotograf.

Tokom poslednjih nekoliko godina, mislio je da bi ptica smešnog izgleda mogla da bude savršen medij za njegov protest protiv veštačke inteligencije, „ali nije bilo mnogo takmičenja u ovoj kategoriji“. Prilika se ukazala krajem prošle godine kada ga je Kriejtiv risors kolektiv (Creative Resource Collective) pozvao da učestvuje na Konkursu 1839. fotografija u boji, na kome žiri čine ugledni stručnjaci iz ove oblasti iz Centra Pompidu, Njujork tajmsa i Geti imidžisa, između ostalih.

„Osećao sam se loše što sam ih obmanuo“, navodi Estrej, i dodaje da je otrio Kriejtiv risors kolektivu da slika nije generisana veštačkom inteligencijom kada mu je organizacija poslala imejl da ga obavesti da je pobedio. „I podrazumeva se da su doneli ispravnu odluku kada su me diskvalifikovali kako bi bili fer prema ostalim učesnicima u toj kategoriji koji su dostavili prave slike veštačke inteligencije.“

U izjavi za Vašington post, Lili Fierman, direktorka Kriejtiv risors kolektiva, rekla je da, iako organizacija u potpunosti ceni „snažnu poruku koju je Majls preneo svojim podneskom“, diskvalifikovan je jer njegova fotografija nije ispunjavala zahteve kategorije.

Samostalna VI kategorija, prva u istoriji ovog takmičenja, ističe Fiermanova, „bila je namenjena da bude prostor za umetnike koji rade u ovom novom mediju. Na primer, nismo želeli da ljudi koji putuju diljem zemaljske kugle i snimaju neverovatne životinje ili pejzaže da se takmiče sa veštačkom inteligencijom."

Ipak, dodala je, „nadamo se da će ovo podići svest (i poslati poruku nade) drugim fotografima koji su zabrinuti zbog VI.“

Estrej, čiji se rad fokusira na „hvatanje sveta onakvog kakav jeste“, rekao je da nije očekivao takvu pozitivnu reakciju – niti stotine „smešnih, promišljenih i iskrenih komentara“ koje je dobio na društvenim medijima.

„Sve su to ljudski kvaliteti koje veštačka inteligencija nikada ne može da ponovi ili da se poveže sa njima“, naglašava fotograf. „Mislim da je to prelepo i to je deo te poruke koju sam u početku želeo da pošaljem. Zapravo, sve to zajedno je poruka.”