Nasa sve bliže supersoničnim putničkim letovima

Nekada davno kada su sedišta bila veća, a hrana bolja, mogli ste da preletite Atlantik za manje od tri sata. Međutim, od povlačenja „konkorda“ 2003. godine, ekspresni letovi preko Atlantika postali su prošlost.

Letovi između Londona i Njujorka traju oko osam sati, ili nešto više od sedam u drugom smeru. Rekord trenutno iznosi nešto manje od pet sati od Njujorka do Londona, kada vazdušne struje pomognu letelici.

Ideja o supersoničnom putovanju ponovo je pokrenuta, a iza nje stoji niko drugi do NASA, u kojoj kažu da bi let na liniji Njujork–London, u budućnosti, mogao da traje samo 90 minuta.

Agencija za istraživanje svemira, u blogu o svojoj „strategiji velikih brzina“, potvrdila je da je nedavno proučavala da li bi komercijalni letovi brzinom do četiri maha – što je oko 3.000 milja na sat, odnosno nešto manje od 5.000 kilometara na sat – mogli postati realnost u budućnosti.

Studija Nasinog Istraživačkog centra Glen sugeriše da već postoje „potencijalna tržišta na oko 50 uspostavljenih ruta“. Ove rute su bile ograničene na prekookeanske, uključujući preko severnog Atlantika i Pacifika, jer neke zemlje, uključujući i SAD, zabranjuju kopnene supersonične letove.

Međutim, Nasa razvija „tihu“ nadzvučnu letelicu, nazvanu X-59, u okviru misije Kvest (Quesst).

Agencija se nada da bi nova letelica mogla da podstakne izmenu ovih pravila i otvori vrata avionima koji lete brzinom između 2 i 4 maha, to jest između 2.450 i 4.900 kilometara na sat.

 Maksimalna brzina "konkorda" bila je 2,04 maha, odnosno 2.519 kilometara na sat.

Mlaznjak koji putuje brzinom od 4 maha potencijalno bi mogao da pređe preko Atlantika za samo 90 minuta.

Nakon sprovedenih studija, Nasin Napredni program za vazdušna vozila (Advanced Air Vehicles Program – AAV) prelazi na sledeću fazu istraživanja za putovanja velikom brzinom.

Ova etapa podrazumeva i potragu za kompanijama koje bi mogle da razviju dizajn takve letelice i „istraže mogućnosti putovanja avionom, opišu rizike i izazove i identifikuju potrebne tehnologije za ostvarivanje brzine putovanja iznad 2 maha“, navodi se u saopštenju Nase.

Na istraživanju će raditi dva tima: jedan na čelu sa „Boingom“, a drugi predvođen stručnjacima sektora za aero-nautiku kompanije „Nortrop Gruman“.

Svaki će osmisliti dizajn za avione koji mogu da izdrže ogromne supersonične brzine.

Budućnost velikih brzina

„Slične studije koje su sprovedene pre deset godina, uticale su na razvoj aviona X-59“, istakla je Lori Ozoroski, menadžerka Nasinog projekta komercijalne supersonične tehnologije.

Prema njenim rečima, na isti način će nove studije „osvežiti pogled na tehnološke razvojne trase i identifikovati dodatne potrebe istraživanja za širi opseg velikih brzina“.

Sledeća faza će takođe razmotriti „bezbednost, efikasnost, ekonomske i društvene aspekte“, rekla je Meri Džo Long Dejvis, menadžerka Nasinog projekta hipersonične tehnologije, dodajući da je „važno inovirati odgovorno“.

U julu je „Lokid Martin“, američka kompanija specijalizovana za vazduhoplovstvo, odbranu, svemirski program i razvoj novih tehnologija, završila Nasin probni avion X-59.

Letelica je dizajnirana tako da zvučne udare, koji nastaju pri ogromnim brzinama, pretvara u „truckanje“, što daje nadu da ćemo jednog dana imati i supersonične letove iznad kopna.

Planirano je da testovi na zemlji i prvi probni let budu izvedeni kasnije tokom godine. Nasin cilj je da prikupi dovoljno podataka da bi mogla da ih preda američkim regulatorima 2027. godine.