Sunce na panelu - neiscrpan i čist izvor energije

Bez Sunca ne bi bilo ničega - ni biljaka, ni životinja, ni nas. Ali, ni to nije sve. Stručnjaci rade na unapređenju solarnih ćelija i fotonaponskih sistema kako bi što efikasnije konvertovali sunčevu energiju u električnu.

Već sada svaka kuća može da ima svoju malu solarnu elektranu i da energiju, koja nastaje iz obnovljivih izvora energije, koristi za razne potrebe - pa i za grejanje, koje je, inače, najveći zagađivač životne sredine.

Još pre trideset godina Lidijin otac je želeo da na krov svoje kuće u Ripnju postavi solarne panele, ali tada, kaže, nisu postojali fiansijski uslovi za to. Nedavno, njena porodica i ona odlučili su se na ovaj korak i veoma su, kaže, zadovoljni.

„Živimo u prirodi, želimo da očuvamo prirodu, i ako se ne investira u nešto, ne može ništa ni da se dobije. Ovo je, veoma komforno, praktično, jednostavno za upotrebu i benefite će svakako donositi, jer tu energiju koju proizvedete ćete potrošiti sami”, kaže Lidija Fejzić, korisnica solarnih panela.

Prednosti su brojne - manji računi za struju, smanjenje zagađenja životne sredine, bolji kvalitet života, ali i ekonosmki rast države.

„Veličina krova nije odlučujući faktor kolika solarna elektrana treba da bude za tog korisnika. Odlučujući faktor su računi za električnu energiju. I to ne račini u februaru ili računi u avgustu, nego dvanaestomesečni računi tokom čitave godine. I na osnovu te porošnje električne energije, mi određujemo optimalno veličinu solarne elektrane za korisnika”, rekao je Bojan Grujički, predstavnik preduzeća za solarnu energiju.

Postupak je jednostavan, sve se obavlja onlajn, a postavljanje manje solarne elektrane traje oko dva do tri dana.

Korisnici su retko stambene zgrade, uglavnom su u pitanju porodične kuće kojima je, kažu, potrebno između osam i 12 solarnih panela. Produktivnost je manja u gradskim sredinama, jer je zagađenost velika.

„Na zapadu su subvencije ključna stvar, za ovakav vid proizvodnje električne energije. Subvencije mogu biti na više načina. Mogu biti, kroz ukidanje PDV-a, što je u Hrvatskoj ili Sloveniji, gde se ne plaća na ovakvu vrstu opreme. Može biti na lokalnom nivou, što je ovde već krenulo, ali prilično u malom obimu. To je ono što bi ljude pokrenulo, jer jedna stvar je njihova logika da uštede energiju, to je fenomenalna stvar, ali jedna stvar je ekologija, ali hajde da im pomognemo da investiraju, jer su to, prilično velike investicije”, izjavio je Pavle Drača, stručnjak za solarnu energiju.

I priroda je, kažu, na našoj strani. Sunčevo zračenje u Srbiji je trideset posto jače nego na primer u Nemačkoj, koja je lider u solarnim tehnologijama.

„Mislim da je ovo budućnost, mislim da ovde nema više dileme u kom smeru treba da idemo. Sada je bitno da se ljudi edukuju, da mogu da donesu informisanu odluku da li žele da uđu u ovako nešto”, dodao je Grujički.

Poslednjih stotinu godina bespovratno smo trošili fosilna goriva, tj. ugalj, naftu i prirodni gas. Predviđa se da će svetske rezerve fosilne energije trajati još par decenija, a ugalj, još nekoliko vekova.

Države, koje u svom energetskom sistemu imaju zavidan udeo obnovljivih izvora energije, biće, tvrde stručnjaci, u velikoj ekonomskoj prednosti u odnosu na one koje će morati da uvoze električnu energiju. Što je, kako navode, paradoks, jer sve imaju pristup i suncu i vetru.

U svetu su veoma popularni solarni paneli koji oponašaju suncokret. Nisu statični, poput klasničnih krovnih panela, već se okreću prateći kretanje sunca čime maksimalno koriste dnevnu sunčevu energiju. Mogu se i skupiti, pa su zaštićeni i od lošeg vremena.