Veštačka inteligencija menja svet, na dobro ili loše zavisi od nas

Želeli ili ne, svi već koristimo veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu. Od Gugl mapa koje nam pokazuju kraći put do algoritama koji nam daju preporuke za gledanje nekog filma. Čovek, ističu stručnjaci, ima ograničene resurse, a veštačka inteligencija može da doprinese napretku društva i da nam olakša živote.

„Veštačka inteligencija je inteligencija koju pokazuje mašina. Zapravo ona ima sposobnost da primi informacije iz spoljašnje sredine, da ih procesuje i da na osnovu njih na neki način autonomno rezonuje, pre svega, sugestije za čoveka kako da unapredi nešto ili koja je, na primer, dijagnoza u medicini“, kaže dr Branka Rakić, stariji istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Veštačka inteligencija zameniće čoveka u rutinskim poslovima. Prema objavama Svetskog ekonomskog foruma, ugasiće se oko 65 miliona zanimanja, ali i stvoriti oko 85 miliona novih.

„Ima veliku primenu u istraživanju lekova, na primer, gde postoje testovi koji zahtevaju od čoveka da sedi i ručno broji broj preživelih ćelija. To vreme jedan istraživač može mnogo pametnije da potroši od jednostavnog prebrojavanja“, objašnjava Rakićeva.

Prema indeksu spremnosti država za veštačku inteligenciju za 2021. godinu Srbija je na 52. mestu od 160 zemalja.

„Značaj razvoja ove oblasti prepoznala je Vlada Srbije kada smo prvi u regionu usvojili Strategiju za razvoj veštačke inteligencije. Mi kao Institut upravo povezujemo akademiju i industriju, što je veoma značajno za mlade, zato što sada imamo, pored akademske, i praktičnu obuku, a i u doba interneta i obukom koju imamo širom sveta, mi se možemo i u Srbiji obučavati na programima koji se rade i na Zapadu i u Americi i da budemo, pre svega, konkurentni istraživačima u veštačkoj inteligenciji, svuda u svetu“, navodi mlađi istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, Ilija Tanasković.

„Mi moramo da pokažemo potencijal toga, kroz prave, realne primere u saradnji sa industrijom, javnim sektorom, bolnicama. Zatim edukacija ljudi kako to može da se koristi i koji je benefit toga. I ja vidim u tome veliku budućnost“, ističe dr Branka Rakić.

Neophodno je raditi na promeni obrazovnog sistema kako bi se, kažu, nove generacije pripremile za zanimanja koja su nam danas nezamisliva.