Zašto po Japanu niču kabine nalik na telefonske govornice

Govornice s javnim telefonima su su stvar prošlosti. Njih su suvišnim učinili jeftini, lako pristupačni mobilni telefoni.

U Japanu, međutim, poslednjih meseci počinje da cveta novi tip četvrtaste kabine na javnim mestima, kao što su stanice, hoteli, predvorja poslovnih zgrada, pa i prodavnice.

Reč je o mini-kancelarijama širine 1,2 i visine 2,3 metra, poznatim pod nazivom „telekocke“, koje po obliku liče na telefonske govornice i građanima koji se zateknu u hodniku neke stanice ili zgrade pružaju potpunu zvučnu izolaciju, stolicu i stočić, bežični pristup internetu, monitor i utičnice za punjenje pametnih telefona i kompjutera.

U nešto luksuznijoj varijanti, one nude i tablet računar s programom koji omogućava učestvovanje u onlajn sastancima, te prečišćavanje vazduha, koje je naročito bitno u kontekstu epidemije koronavirusa.

S obzirom na to da su glavna meta te nove usluge, koja je počela da se širi prošle godine, ljudi u pokretu kojima je potrebno malo mira da obave neki hitni radni zadatak, logično je da se pomenute kabine od metala i pleksiglasa mogu zakupiti na samo 15 minuta, tek koliko treba za jedan ili dva telefonska poziva ili nekoliko mejlova.

To zadovoljstvo košta samo dva evra, a korisnik, ukoliko za time postoji potreba, može da ostane i duže ako ista telekocka nije unapred rezervisana putem interneta.

Postoje i opcije zakupa na pola dana, za šta treba izdvojiti, po sadašnjem kursu, svega 15 evra ujutru, kada je potražnja manja, ili 25 evra u popodnevnim časovima. Za ceo dan, iznajmljivanje telekocke košta oko 45 evra.

Evolucija rada

Pojava mini-kancelarija u tranzitnim područjima kao što su stanice i hodnici zgrada, u kojima se jedna osoba može odvojiti od drugih i raditi na daljinu, može se smatrati ogrankom šireg društvenog trenda promena u načinu rada, koje su omogućile nove tehnologije poput bežičnog interneta a, kroz diktat u vezi distanciranja, podstakla epidemija kovida 19.

Bitan deo tog društvenog toka je sve učestalije otvaranje specijalizovanih prostorija, odnosno, „salona za zajednički rad“, u kojima se, uz potreban nameštaj i pristup internetu, mušterijama na koji sat nude kancelarijski uređaji kao što su kopir mašine, štampači i skeneri u prijatnom okruženju koje pre podseća na kafić ili biblioteku nego na kancelariju.

Oni, dakle, pružaju više udobnosti i opušteniju atmosferu od klasične kancelarije, ali su pogodniji za rad od običnih ugostiteljskih objekata, čiji je fokus na ponudi pića i hrane.

Mada ti saloni trenutno potpadaju pod razna epidemiološka ograničenja, kao što su ona vezana za radno vreme ili broj posetilaca, oni će zahvaljući ponudi pića i slatkiša, knjiga i časopisa, te svojim, obično, vrlo atraktivnim lokacijama, sigurno ostati traženi i nakon doba korone.

Rad na daljinu, bilo da je iz kuće ili salona, kao i onaj u klasičnoj kancelariji, sada može biti dopunjen privređivanjem iz telekocki – mini-prostorija nalik starim javnim govornicama, koje su, zapravo, četvrtasti biro odeljci koji su se oteli majci kancelariji i započeli samostalni život u železničkim stanicama, hotelima, aerodromima i drugde.

Telekocke u predvorjima poslovnih zgrada i hotela su pravi spas za zauzete i ljude u žurbi u velikim urbanim sredinama u Japanu, gde zbog velike koncentracije populacije i saobraćaja, kao i zbog načina reklamnog oglašavanja – putem velikih ekrana na zgradama, vozila sa razglasima i džinglova koji se puštaju na ulazima u prodavnice – vladaju užasne gužve i konstantna buka koja onemogućava razgovor i koncentraciju u pokretu.

Takođe, mnogo Japanaca živi u predgrađima i na posao putuje više od sata u prepunim vozovima sa više presedanja – to je vreme koje ne može biti utrošeno na produktivan način, pa su za njih mini-kancelarije postavljene na železničkim stanicama, duž njihovog puta, vrlo korisne.