Fiksni telefon puni 150 godina, a mobilnih telefona u Srbiji je tri miliona više nego stanovnika

Prošlo je skoro vek i po, a čovek se toliko zbližio sa telefonom, da je nekima bolji prijatelj od onih koje njime najčešće poziva. Koliko su se telefoni promenili od otkrića i koliko su nas promenili od tada do danas? Prema nekim podacima, u Srbiji ima tri miliona mobilnih telefona više nego stanovnika.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Dalibor Petrović, sociolog i profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, istakao da godinama sluša podatke o višku mobilnih telefona, u odnosu na broj građana. To obično pripisujemo tome, da građani imaju privatni i službeni broj, pripejd, postpejd.

„Ostavljajući statistiku po strani, možemo da zaključimo da je danas nezamislivo modernom čoveku da živi bez ovih sprava. Pogotovo u zemljama kao što je naša, koje su održale tradicionalan obrazac društvenosti, gde još uvek ima nekih veza, rođačkih, komšijskih, koje se održavaju, a onda imamo moćne tehnologije koje nam omogućavaju da te veze održavamo i sačuvamo", rekao je profesor Dalibor Petrović.

Dodaje, da je nekada bilo normalno da stičemo veze kroz osnovnu, srednju školu, kroz život u nekom gradu, ali kako se selimo, mi smo te veze gubili. Danas ih ne gubimo, imamo mogućnost da ih arhiviramo i da ih držimo tu za slučaj da nam zatrebaju.

„Komunikacija se mnogo promenila u odnosu na komunikaciju od pre 150 godina, jer je ona od fiksne postala mobilna. Pre je postojao centar gde smo dostupni putem telefona, danas smo uhvatljivi, u pokretu, a komunikacija se individualizovala. Roditelj sada ne može da kontroliše ko poziva njegovo dete. Danas održavamo puno veza, ali su razgovori kraći, jer se više kucka", istakao je profesor

Pritisak apsolutne dostupnosti

„Danas na neki način, nemate pravo da isključite mobilni telefon, jer ako niste dostupni, i simbolički ne postojite i već postoji neki strah, egzistencijalni strah da se nešto desilo. Svi znamo koliko proveravamo telefon, zašto neko nije onlajn. Ljudi ne mogu da odole da se ne jave na poziv", rekao je profesor.

Uticaj tehnologije na društvo i obrnuto

„U javnosti je uobičajeno mišljenje da tehnologija menja društvo, a kod nas sociologa postoji stav da društvo menja tehnologiju i daje impuls za razvoj određenih tehnologija. A kada se tehnologija jednom primeni, ona menja i društvo. Bilo je potrebno da prođe oko 70 godina, pa da telefon postane dominantna sprava negde od druge polovine 20. veka", istakao je sociolog Dalibor Petrović, profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu.

Ističe, da je svet vapio za tehnologijom koja će nas povezati dok smo u pokretu, pa smo brzo i prihvatili mobilne telefone, a sada ne možemo ni da zamislimo život bez njih.

„Fiksni telefoni odlaze u istoriju i vraćaće se u smislu retro-uređaja, koji će nam buditi neku nostalgiju, ili ćemo ih imati kao ukras u domaćinstvima. Dvadeseti vek je vek stabilnosti, a dvadeset prvi je vek dinamike i promene."

Šta je budućnost telefoniranja

„Mi svakako govorimo o integraciji, svako od nas će imati jedan uređaj koji je nosiv, obično su to satovi, i nije isključeno da ćemo na kraju imati uređaj koji ćemo nositi u sebi, jer je sve integrisaniji proces između razgovora, poruka i video-razgovora, svi ćemo permanentno biti u vezi jedni sa drugima”, istakao je Dalibor Petrović.