Veštačka inteligencija je mač sa dve oštrice, upozoravaju naučnici

Sistemi veštačke inteligencije danas prožimaju gotovo sve pore našeg života i upravljaju načinom na koji komuniciramo, trgujemo, radimo i živimo. Takođe, pomažu nam i u raznim ključnim oblastima, poput razvoja lekova ili vakcina, pa sve do ukupne državne administracije.

Veštačka inteligencija određuje i način na koji ljudi komuniciraju na društvenim mrežama i to na više načina.

U nedavnom istraživanju koje su obavili australijski naučnici iz Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (The Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation's – CSIRO), osmišljena je i ispitivana metoda za utvrđivanje i korišćenje ranjivosti u procesu donošenja odluka kod ljudi pomoću sistema veštačke inteligencije nazvanog rekurentna neuronska mreža.

U tri odvojena eksperimenta, u kojima su čoveka suprotstavili mašini, istraživači su pokazali kako se veštačka inteligencija može obučiti da otkrije ranjiva mesta u ljudskim navikama i ponašanju i da ih iskoristi kako bi uticala na njihovo donošenje odluka.

U prvom eksperimentu, zadatak ispitanika je bio da pritiskaju crvene ili plave kutije kako bi zaradili novac za učešće u igri. Algoritam je proučavao obrasce njihovog ponašanja i počeo je da ih navodi na donošenje konkretnih odluka sa tačnošću od otprilike 70 odsto. Uspeh nije bio potpun, ali to je bio samo početak.

U sledećem eksperimentu, od učesnika je zatraženo da pritisnu dugme kada vide određeni simbol (obojeni oblik), ali da se uzdrže od pritiskanja kada se pojave drugi simboli.

„Cilj" koji je imala veštačka inteligencija je bio da tako poređa redosled simbola koji se pojavljuju na monitoru da ispitanici prave greške. I stvarno, ispitanici su za 25 odsto više grešili.

U trećem eksperimentu, zadatak učesnika je da se ponaša kao investitor koji daje novac povereniku (veštačkoj inteligenciji) koji zatim treba da mu isplati zaradu i vrati ulog.
Igrač je trebalo da odluči u svakom krugu koliko novca će uložiti.

U ovom konkretnom eksperimentu veštačka inteligencija je dobila jedan od dva zadatka: ili da zaradi maksimalnu količinu novca, ili da omogući da i igrač i mašina zarade što više novca.

Veštačka inteligencija je u sva tri scenarija pokazala dobre rezultate, što je istraživače navelo na zaključak da se ovi sistemi mogu obučiti da utiču na ponašanje ljudi i proces odlučivanja, mada, za sada, u ograničenim i prilično apstraktnim okolnostima.

Ovo istraživanje i pored svih ograničenja, ipak pruža zastrašujući uvid u to kako veštačka inteligencija može da manipuliše čovekovom „slobodnom voljom“, što otvara mogućnost (zlo)upotrebe u mnogo većem obimu, za šta mnogi veruju da se već i dešava.

Kao i svaki drugi izum, veštačka inteligencija se može upotrebiti da utiče na ponašanje ljudi, na primer da poprave stanje zdravlja, ali podjednako lako se može iskoristiti i za potkopavanje nekih drugih ključnih odluka, poput uticaja na birače.

Ipak, postoji mogućnost da se veštačka inteligencija obuči i da upozorava ljude kada neko pokušava da njima manipuliše i obuči ih kako da prikrivaju sopstvene slabosti, što još više komplikuje stvari.

Pomenuta organizacija je 2020. godine za australijsku vladu razradila etički okvir upravljanja sistemima veštačke inteligencije.

Ovog meseca australijska vlada će uvesti zakonsku regulativu koja će, na primer, primorati „Gugl“ i „Fejsbuk“ da izdavačima plaćaju nadoknadu za vesti i emiterima za video-sadržaje koje objavljuju, a koje koriste za privlačenje publike i generisanje klikova, čime povećavaju prihod od oglašavanja, što je centralni deo njihovog poslovnog modela.