Naučnici uspeli da pretvore ugljen-dioksid u gorivo za avione

Avio industrija je tokom poslednje decenije tražila načine kako da smanji svoj globalni uticaj na proizvodnju ugljen-dioksida, tako što su investirali u ekološke projekte – poput sadnje drveća ili postavljanja vetro-parkova – kako bi umanjili štetu koju proizvode avioni na mlazni pogon. Istovremeno, brojni aerodromi u Americi i Evropi pokušavaju da obezbede gorivo dobijeno iz obnovljivih izvora energije.

Sada je istraživački tim sa Univerziteta u Oksfordu predstavio eksperimentalni proces koji može ugljen-dioksid – gas koji najviše doprinosi efektu staklene bašte – pretvore u gorivo za mlaznjake. Ukoliko se pokaže uspešnim, ovaj proces koji se zasniva na hemijskoj reakciji zasnovanoj na gvožđu, mogao bi da dovede do nulte emisije gasova iz aviona.

Eksperiment čiji su rezultati objavljeni u časopisu Nejčr komjunikejšns, sproveden je samo u laboratoriji i još uvek su potrebne dodatne analize. Ali hemičari koji su obavili ovo istraživanje se nadaju da bi to mogao biti jedan od glavnih boraca u ratu protiv klimatskih promena.

„Klimatske promene se ubrzavaju i emisija ugljen-dioksida sve više raste“, napominje Tijankun Ksjao, profesor na Hemijskom fakultetu Univerziteta Oksford i autor rada. „Infrastruktura za proizvodnju ugljovodoničnih goriva već postoji. Ovaj proces bi mogao da pomogne u ublažavanju klimatskih promena i upotrebi trenutne ugljeničke infrastrukture za održivi razvoj“.

Kada fosilna goriva, poput nafte ili prirodnog gasa sagorevaju, njihovi ugljovodonici se pretvaraju u ugljen-dioksid, a voda i energija se oslobađaju. Ovaj eksperiment pokreće postupak pretvaranja ugljen-dioksida u gorivo pomoću metode koja se naziva organsko sagorevanje. Zagrevanjem (350 stepeni Celzijusa) limunske kiseline, vodonika i katalizatora od gvožđa, mangana i kalijuma uspeli su da pretvore ugljen-dioksid u tečno gorivo koje će moći da pokreće mlazne motore. Eksperiment je obavljen u reaktoru od nerđajućeg čelika i proizvedeno je samo nekoliko grama supstance.

U laboratoriji je korišćen skladišteni ugljen-dioksid. Ali ideja je da se u realnom svetu velike količine gasova koji izazivaju efekat staklene bašte skupljaju direktno iz fabričkih dimnjaka ili crpe direktno iz vazduha kako bi se uklonili iz naše okoline. Ugljen-dioksid je jedan od od najčešćih štetnih gasova koji zagreva planetu, a proizvode ga fabrike, automobili i šume, pre svega šumski požari i poljoprivreda. Ako bi se smanjio njegov procenat u atmosferi, smanjilo bi se i globalno zagrevanje.

Profesor Ksjao i njegove kolege navode i da bi nova tehnologija bila jeftinija od postojeće koja pretvara vodonik i vodu u gorivo, proces koji se naziva hidrogenizacija, uglavnom zato što bi se trošilo manje električne energije. Ksijao predviđa postavljanje postrojenja za mlazno gorivo pored fabrika čelika ili cementa ili termoelektrana na ugalj i skupljanje viškova ugljen-dioksida za proizvodnju goriva. Proces bi takođe mogao da uključuje i isisavanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Jedan stručnjak koji nije bio uključen u eksperiment kaže da koncept izgleda obećavajuće, sve dok autori mogu da smisle kako preći od proizvodnje minimalnih količina mlaznog goriva u laboratoriji do stvaranja većih količina u pilot postrojenju. „Ovo izgleda drugačije i čini se da bi moglo da uspe“, kaže profesor Džošua Hajn. „Proširivanje je uvek problem i donosi iznenađenja kad god pređete na veće razmere. Ali u smislu dugoročnijeg rešenja, ideja kružne ekonomije ugljenika je sigurno nešto što bi moglo da bude idealno u budućnosti“.