Tehnološka rešenja za koja u IBM-u veruju da će promeniti društvo

Alesandro Korioni rekao je za RTS da pandemija kovida 19 nije mogla da se predvidi, ali da je neophodno brže naći bolji lek.

Gospodine Korioni, možete li da podelite sa nama vaša najnovija predviđanja, kojih pet tehnologija će biti suštinskih u bliskoj budućnosti?

Problemi u društvu koje želimo da prevaziđemo, kao što su glad, energija, transport, kao i brza reakcija na pandemije poput kovida 19, u vidu novih lekova, moraju se rešavati mnogo brže.

Pod jedan, verujem da smo, zahvaljujući međusobnoj povezanosti tehnologija, sposobni da u narednih pet godina stvorimo materijale i uređaje koji bi nam omogućili da apsorbujemo ugljen-dioksid iz atmosfere i smanjimo globalno zagrevanje.

Pod dva, da stvorimo materijale od kojih ćemo razviti bolje veštačko đubrivo. Kao što znate, veliki je problem proizvesti hranu za svetsku populaciju koja ubrzano raste. Dakle, potrebno je napraviti đubrivo na način koji je mnogo više održiv.

Treće predviđanje odnosi se na nove materijale za izradu baterija i uređaja za skladištenje energije koji se danas koriste. Baterije koje se danas koriste su preskupe i nisu ekološki prihvatljive. Uvereni smo da ćemo u narednih pet godina razviti materijale za baterije koje su ekološki mnogo prihvatljivije, koje čuvaju više energije i koje su jeftinije.

Četvrto predviđanje odnosi se na sve računarske uređaje. Danas u svetu postoji više računara nego ljudi. A taj broj eksponencijalno raste. Za njihovu proizvodnju se koriste materijali koji nisu ekološki. Naročito treba da budu održivi zbog porasta proizvodnje. Verujemo da ćemo za pet godina zahvaljujući tehnološkim otkrićima moći da stvorimo materijale i hemijske supstance koje se koriste za proizvodnju računarskih uređaja koji su mnogo više održivi.

Peto predviđanje se tiče kovida 19. Neosporno je da je naša reakcija na virus, zapravo pronalaženje leka kojim se čovek može izlečiti, relativno spora. Danas, ako želite da napravite novi lek i da ga pustite na tržište, potrebna su ogromna ulaganja i mnogo, mnogo vremena. Govorim o periodu od deset godina.

Ponavljam, uvereni smo da će nam ova ubrzana otkrića omogućiti da mnogo brže otkrijemo koji postojeći lek se može koristiti u druge svrhe, protiv drugih bolesti.

Ovo su vaša predviđanja za blisku budućnost. Možemo da vam verujemo, ali treba mi dokaz. Možete li da se setite nekih vaših ranijih predviđanja koja su se ostvarila danas?

Recimo, 2018. godine smo najavili da se kvantni računari neće koristiti samo u istraživanjima, već i za nešto što će zaista početi da menja svet i način na koji koristimo računare. A danas, samo nekoliko godina kasnije, kvantne računare su počele da koriste stotine saradnika i partnera u mnogim industrijskim granama za simulaciju budućnosti.

Druga najava se odnosila na bolji proces reciklaže plastike. Pre samo godinu dana tvrdili smo da možemo osmisliti postupak koji bi omogućio reciklažu plastike na mnogo efikasniji način. To je tada bila samo ideja, a sada je postala stvarnost. Upravo ispitujemo i komercijalizujemo taj postupak.

Za kraj bih pomenuo još jedno predviđanje koje je vezano za stvaranje tehnologije koja će doprineti da se smanji falsifikovanje robe, a sve to pomoću blokčejn tehnologije i uređaja kako bi se osiguralo da je roba original. To smo predstavili 2018. godine, a danas je to postala stvarnost. Ova tehnologija se koristi na tržištu i na raspolaganju je.

Ali postoji nešto što niste mogli da predvidite, prilično sam siguran. Pre samo godinu dana nismo mogli da znamo da će nam očajnički biti potrebne aplikacije koje prate naše kontakte sa inficiranima, ili možda aplikacije za video-sastanke ili škole za do 50 ili 100 ljudi. Pandemiju nismo mogli da predvidimo. Ili ste vi možda mogli zahvaljujući razvoju tehnologije? Kako je pandemija izmenila razvoj tehnologije?

Tako je, nismo mogli predvideti pandemiju. Ali pripremili smo koncept da ukoliko imamo dovoljno podataka i informacija i to povežemo sa veštačkom inteligencijom, možemo koristiti sa tim i klaud. Sve se ovo može koristiti kako bismo shvatili i pratili šta se dešava i reagovali na najbolji način. Recimo, kao što ste pomenuli – praćenje kontakata. Ili aplikacije koje prate kretanje ljudi i robe doprinose boljem upravljanju tokom pandemije, dobijanju boljeg i pouzdanijeg lanca snabdevanja.

Da odgovorim na vaše pitanje – nismo mogli da predvidimo, ali smo stvorili sistem i okruženje koji mogu odgovoriti na to. U budućnosti ćemo biti bolje pripremljeni. Sad kada znamo da se ovako nešto može dogoditi, i to u ovolikom obimu, možda stvorimo tehnologiju koja će biti u stanju da ranije otkrije početak neke druge pandemije u budućnosti.

I na kraju, kao što sam pomenuo u okviru pet tačaka predviđanja, treba brže naći bolji lek.