Donose porudžbine, zasmejavaju, proriču sudbinu, a ne prenose virus – konobari iz snova!

U doba korona virusa najizloženiji opasnosti od zaraze su medicinski radnici, prodavci, vozači i šalterski radnici koji dolaze u kontakt sa puno ljudi. U ovom vremenu neizvesnosti, kada je ekonomska strana problema u pitanju, na udaru su najpre ugostiteljski objekti, odnosno, sektor usluga – kafići, restorani, hoteli, frizerski saloni...

Sasvim slučajno, japanska megakompanija „Softbank" je možda pronašla rešenje za opstanak ugostiteljskih radnji u ekstremnim uslovima pandemije. Naime, u kafeu kojim ona upravlja u Tokiju, poslužitelji su roboti, koji su, iako potencijalno osetljivi na kompjuterske, nesumnjivo otporni na biološke viruse.

Vickasti kibernetski mališan

U tokijskom kvartu Šibuja u decembru prošle godine otvoren je „Peperov salon“, ugostiteljska radnja čija je osnovna draž to što u njemu kao osoblje radi nekoliko desetina robota, uglavnom, tipa „peper“.

Tog kibernetskog švrću, koji rastom i glasom podseća na osnovca, proizvodi japanska frima „Softbank robotiks“, ćerka-kompanija korporacije „Softbank“, čija osnovna delatnost, uprkos nazivu, nisu finansije, već telekomunikacije (mobilna telefonija).

Ispred pomenute radnje usamljen stoji omaleni robot čija je uloga da poziva prolaznike da navrate i ostave koji jen. Od onih koji su zastali i posvetili se proučavanju obližnje table s menijem, on revnosno traži da dezinfekuju ruke pre nego što stupe u salon.

Na samom ulazu, iza ovalnog pulta koji podseća na hotelsku recepciju, goste dočekuje čak pet mašina tipa „peper“, po kojima radnja i nosi naziv. One pozdravljaju mušterije i upućuju ih da preko tablet računara izaberu jelo i piće koje žele. Tu je moguće putem kreditnih i IC kartica odmah izvršiti i elektronsko plaćanje porudžbine. One mušterije koje žele da plate gotovinom upućuju se dublje u radnju, na šalter na kojem rade ljudi.

Salon je prostran i ukrašen biljkama i detaljima od drveta, kamena i drugih prirodnih materijala, s namerom da se stvori prijatan, što prirodniji ugođaj, drugačiji od hladnog, sivog enterijera punog metala i neonskih lampi, kakav obično prati veštačku inteligenciju.
Pored sokova, kafe, čajeva i alkoholnih pića, on nudi razne vrste jela i deserata, uglavnom galete.

Svaki sto u separeu ima svog „pepera", kibernetsku jedinicu sa finim, suptilnim pokretima ruku, šaka i prstiju, ali (prikrivenim) točkovima umesto nogu. Kada njegovi senzori otkriju prisustvo ljudi, robot im se obraća, glasno i veselo ih pozivajući na interakciju. Na njegovom telu pričvršćen je ekran na kojem je prikazano više aplikacija – njihovim odabirom gost aktivira jedan od programskih šablona.

Taj sitni čovekoliki robot, u čijem programiranju je učestvovala estradna firma „Jošimoto Kogjo“ koja okuplja profesionalne komičare, tada počinje da goste zasipa šalama i raznim pitanjima. Na njihove odgovore, po pravilu, reaguje lakim zadirkivanjem.

Među posetiocima je naročito popularna aplikacija u vezi numerološkog proricanja sudbine u kojoj, na osnovu godina rođenja, robot procenjuje karakter gostiju i koliko dobro se slažu međusobno, jer „peper“ tada s puno humora i uz dosta nagađanja mušterijama nasumično „objašnjava“ kakve su osobe i šta ih očekuje u bliskoj budućnosti.

Nakon tog kibernetskog gatanja, „peper“ od svojih slušalaca traži da ga ocene. Tada mnogo posetilaca salona metalnom mališanu bele boje, iz saosećanja za njegov veliki trud i iz simpatije za njegove blago provokativne, ali u suštini nevine šale, dodeli visoke ocene koje on, realno, po sadržaju izrečenog ne zaslužuje.

U tome i jeste tajna njegovog uspeha – „peper" je upravo napravljen da bude sladak i mazan poput deteta kako bi se kod ljudi razvejao otpor prema neorganskom, robotskom i kako bi se oni osetili osveženi i razneženi, kao da su razgovarali sa šaljivim i šarmantno nevaljalim školarcem, te mu usput oprostili za sve njegove luckaste promašaje i vickaste provokacije.

Takođe, nekoliko mini robota tipa „nao“ povremeno zabavljaju posetioce plesnim tačkama – u njima do izražaja dolazi njihova besprekorna usaglašenost s muzikom i timska uigranost.
Salonom povremeno šparta i robot čistač, koji po izgledu nalikuje na pokretnu kantu za smeće, a koji glanca pod.

Izneverena očekivanja, ali i neočekivana prilagodljivost vanrednim uslovima?

„Peperov salon“ otvoren je, između ostalog, s namerom da tokom ove godine ugosti puno stranih turista za koje se očekivalo da će zbog Olimpijskih igara pohrliti u Japan u do sada nezabeleženom broju.

Japanska vlada planirala je da tokom 2020, u mesecima pred Olimpijadu, demonstrira najnovija dostignuća domaće nauke i tehnologije, poput automatizovanih vozila, usavršenih super brzih vozova i robota. Iako privatni poduhvat, i „Peperov salon“ trebalo je da bude jedna od važnih karika u tom promotivnom lancu posvećenom japanskom tehnološkom umeću.
Taj futuristički ugostiteljski objekat sada, međutim, zbog epidemije, veliki deo vremena zvrji prazan, jer se stanovništvo svakodnevno upozorava da izbegava zatvoreni prostor u kojem se okuplja puno ljudi.

Uprkos tim opomenama, japanski građani, mentalno umorni od raznih ograničenja koje nameće korona virus, u ovom periodu nakon okončanja vanrednog stanja, nastoje da žive što je moguće normalnije, pa, iako oprezniji i suzdržaniji nego ranije, sve više počinju da izlaze. Tu je i prilika za „Peperov salon" da obezbedi makar minimalno isplativo funkcionisanje – on se epidemiološki čini bezbednijim od drugih ugostiteljskih objekata, ne samo zato što narudžbu primaju roboti pa je manji dodir sa ljudskim osobljem, već i zato što se veliki broj stolova u njegovoj unutrašnjosti nalazi u separeima.

Taj neobični kafe se stoga može smatrati bolje prilagođenim za vreme u kojem vreba smrtonosni virus od klasičnih ugostiteljskih radnji – u današnjim uslovima, pored radoznalosti koju bude roboti, njegova atraktivnost leži i u manjoj verovatnoći zaraze, jer kibernetsko osoblje, ma koliko dugo i glasno pričalo, ne prenosi patogene.