Fiksni telefoni još neće u istoriju

U crnoj, crvenoj ili zelenoj boji, sa brojčanikom i stalnom pozicijom u predsoblju – tako je nekad izgledao fiksni telefon. Iako danas može da radi i do 50 metara od kuće, njegova upotreba je sve manja.

Mnogi uopšte nemaju priključak jer sve razgovore obavljaju preko mobilnog.

Samo u protekloj godini fiksni telefon otkazalo je više od 6.000 korisnika. Prema podacima RATEL-a 2010. godine ih je bilo najviše – 3,11 miliona korisnika. Danas je taj broj gotovo za milion manji.

Ipak, ima i onih koji se ne odriču fiksnih telefona, a najčešći razlozi su pristupačni razgovori sa inostranstvom, ali i jeftino održavanje broja u okviru različitih paketa.

„Fiskni telefon ne može da padne u zaborav, jer se i on unapređuje. To više nije kao ranije – pozoveš impulsi se mere toliko i toliko košta. Sada vi imate jedan paket u kome imate mnogo mogućnosti“, istakla je direktorka SBB-a Jovana Lukić.

Iako se veliki broj korisnika fiksne telefonije preselio na aplikacije - Vajber i Vatsap, upućeni kažu da se zbog bezbednosti razgovora velike kompanije teško odriču fiksnog telefona. Tome pridodaju i kvalitet razgovora jer iako se prenos glasa preko interneta popravio u odnosu na period kada su se tehnologije prvo pojavile, i dalje postoje zone bez signala.

„Mobilna mreža, mobilna telefonija vam omogućava da ste u svakom tenutku dostupni, da ste u svakom trenutku aktivni. Fiksna telefonija je nešto drugo, podrazumeva da ćete doći kući ili u kancelariju i obaviti na miru u nekoj mnogo mirnijoj atmosferi razgovore. Takođe, u nekim situacijama, kriznim situacijama ili u situacijama nekih elementarnih nepogoda, imali smo priliku da vidimo da je mobilna mreža bila mnogo rizičnija“, objasnila je Tatjana Matić državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Prvo „Halo“ u Beogradu čulo se davne 1883. godine i skoro čitav vek fiksni telefon je dominirao u svetu komunikacije. Njegov odlazak u istoriju trenutno koče nostalgičari i navika građana.