Simpozijum "World Minds" prvi put izlazi iz Ciriha i dolazi u Beograd

Ovog meseca konferencija je, tradicionalno, održana u Cirihu, gde je Srbiju predstavljalo tridesetak inovatora iz raznih oblasti.

Poput čoveka, za devet meseci nastala je Tina – robot sa još nekoliko ljudskih karakteristika. Delo je ciriških studenata.

„Ima osobine ljudskih nogu – može da se kreće brzo, da skače, čak i da se penje uz stepenice, što može tek nekoliko robota u svetu“, kaže Dominik Manhart, sa Univerziteta u Cirihu.

To što su doprinos nauci dali još pre završetka osnovnih studija mogu da zahvale mestu školovanja. Švajcarska u inovacije ulaže više od tri odsto BDP-a, po čemu je lider ne samo u Evropi. Ne čudi zato što su domaćini tzv. svetskim misliocima.

Rolf Dobeli, osnivač zajednice "World Minds" kaže da je ta zajednica nastao kada je shvatio da su njegovi prijatelji iz biznis zajednice izgubili kontakt s naukom.

„Iznajmio sam jedan bar u Cirihu, pozvao 20 direktora i 20 naučnika – dobitnika Nobelove nagrade, i rekao im: 'Ispričajte nam zanimljive stvari na kojima radite.' To je toliko dobro prošlo da su me ljudi pitali: 'Rolfe, kada ćeš organizovati sledeći sastanak?' I tako smo krenuli“, ispričao je Dobeli.

Danas je to zajednica od hiljadu ljudi, u koju se ulazi isključivo po pozivu. Ovde se predstavljaju ideje i sklapaju poslovi.

„Proizveli smo meso iz matičnih ćelija krava, koje se nalaze u mišićima. Pošto imaju sposobnost da se brzo obnavljaju, iz veoma malog uzorka, možemo da napravimo hiljade kilograma mesa, koje ima isti izgled i ukus kao pravo“, rekao je Mark Post sa Univerziteta Mastriht u Holandiji.

Hiljadu članova, 150 govornika, više od 3.000 prezentovanih ideja, to je 12-godišnja istorija "World Mind" zajednice. Ali, za to vreme, nijedan njihov sastanak nije održan van Ciriha. Prvi put, iz ovog grada izmestiće se iduće godine, i to u Beograd.

A, šta to Beograd nudi saznali su od naših inovatora.

„Ja sam pozvan da govorim o onome čime se najviše bavim, po čemu je i Beograd deo sveta, to je hirurgija konverzije genitalija kod transrodnih osoba“, kaže hirurg dr Miroslav Đorđević.

Vesna Bengin sa Instituta „Biosens“ rekla je da je digitalna farma pokušaj da sve ono što razvijaju u nauci, odmah učini dostupnim poljoprivrednicima.

„Tu je digitalna platforma Agrosens, kao jedan online alat koji poljoprivrednici mogu potpuno besplatno da koriste, potreban je samo imejl“, navodi Bengin.

Dogovorena su tri sastanka zajednice u Beogradu. Prva razmena inovativnih rešenja u robotici, astorfizici, medicini, marketingu, umetnosti biće u maju 2019. godine.