Održana komemoracija Miloradu Milinkoviću: Veliki čovek, prijatelj, reditelj...

Poznati reditelj, scenarista i tragač u popularnom RTS-ovom kvizu Potera Milorad Milinković preminuo je na Božić 7. januara. Za RTS je režirao i napisao scenario za brojne serije među kojima su Kazneni prostor, Dangube, Ljubav i mržnja i poslednju Što se bore misli moje.

Komemoraciji su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, muzičar Nele Karajlić, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, kao i reditelji Darko Bajić i Darko Nikolić.

Poštu Milinkoviću odali su i glumci Nikola Vujović, Miloš Timotijević, Isidora Minić, Aleksandar Srećković, Miloš Vlalukin, pisac Muharem Bazdulj, menadžer i producent Maksa Ćatović i drugi.

Na komemoraciji su prikazane fotografije i video-odlomci iz života i rada Milinkovića, a puštena je i pesma Put, njegovog got rok sastava „Morbidi i mnoći“.

U emotivnom obraćanju, ćerka Divna Milinković se, između ostalog, prisetila kako su zajedno gledali seriju Ubistva u Midsomeru i kako je njen otac u kvizu Slagalica „uvek znao broj“.

„Više neće biti rečenice: 'Idem kod tate', 'E, tata gde si? Jedva čekam da te vidim, nedostaješ mi'. Kako ću ja bez tebe? Nećeš me više nikada zagrliti poljubiti ili pevati pesme“, rekla je ćerka.

Divna Milinković je obećala da će sve raditi kao njen otac – slušati rok muziku, ići u srednju matematičku školu i režirati.

„Reci koju lepu riječ o nama, sanjarima“

U svom obraćanju, Karajlić se prisetio da se sa Milinkovićem upoznao „onomad, u zemlji koje više nema“ i da su shvatili da im „police krase iste knjige, gramofone iste ploče, a bioskopi prikazuju iste filmove“.

Prema njegovim rečima, bio je to „čitav jedan svet, toliko širok i toliko bogat“, da je bilo logično da Milinković postane tragač u televizijskom kvizu Potera.

„Zbližila nas je komedija. Time smo opisivali svet oko sebe. I ti i ja smo znali koliko je tačna ona izreka da se ljudi bez smisla za humor nemaju čega plašiti. Najgore im se već dogodilo“, rekao je Karajlić.

Milinković i Karajlić su „pripadali generaciji koja je snila iste snove, opijene utopijom“, koja je postojala jedino u njihovim glavama i u Milinkovićevom stanu na korak od Knez Mihajlove ulice.

Kako je istakao, rad sa Milinkovićem je bio pun smeha i radosti, „kao da film nije zidanje Skadra, već dečja igra“.

„Nikad se više nisam smejao nego na snimanju Složne braće. Sećam se, rekao sam ti, da bih bio sretan da se gledaoci zabavljaju barem upola onoliko koliko se zabavljamo mi dok snimamo“, prisetio se Karajlić.

Primetivši da je Milinkovć „otišao iznenada, bez najave“, kao u nekom od svojih filmova, Karajlić je dodao da je „otišao sa svetoga mjesta, iz crkve, u svetome trenutku, na Božić, istoga dana kada je otišao i Nikola Tesla“.

„Tako da su sve maske pale. Nemaš više šta da skrivaš. Sad znamo! Božji si čovjek! Imaš, očigledno, protekciju gore, pa reci koju lepu riječ o nama, sanjarima, da nas malo pripaze“, istakao je Karajlić.

Veliki čovek

Filmski producent Miša Mogorović je rekao da je Milinković bio ljudska i profesionalna veličina, a da ga je upoznao na svom prvom filmu Potera za srećkom (2005), da bi im se putevi ukrštali i na Patuljcima sa naslovnih strana (2018) i Što se bore misli moje (2023).

Mogorović je dodao da su bili drugari „koji mogu da piju satima i da se voze stotinama kilometara, a da opet ne završe započete priče“. Prema njegovim rečima, Milinković je bio jedan do retkih profesionalaca u svetu šou biznisu, koji se o svojim filmovima „svakavih kritika naslušao sa nonšalancijom šoumena“.

„Stajao si čvrsto na zemlji i radio posao režisera sa lakoćom jednog vrhunskog zanatlije. Postao si najprepoznatljiviji reditelj u našoj zemlji. Čak su ti i glumci pomalo zavideli na toj popularnosti. Mi koji smo imali zadovoljstvo da putujemo sa tobom osećali smo ponos zbog ležernosti kojom si nosio tu slavu u susretima sa publikom“, ocenio je Mogorović.

Timotijević je rekao da je sa Milinkovićem radio Što se bore misli moje i predstojeću seriju Sumpor, dodavši da nikada nije mogao da reditelja oslovljava po nadimku Debeli, nego „uvek sa Milorade zato što je to prelepo ime“.

„On za mene nije bio čak Milorad nego veliki. Veliki čovek, veliki prijatelj, veliki reditelj, velik u ljubavi prema glumcima koje je obožavao. I nije čudo što je otišao na tako veliki praznik“, rekao je Timotijević.

Milinkovićev saradnik Dragoljub Stojković je evocirao uspomene na višegodišnje druženjem sa rediteljem, rekavši da mu je „bilo važno da može da uživa i da radi ono što voli“.

„Da li bi mu išta značilo ovo što radimo od prekjuče? Verujem da bi. Radovalo bi ga da zna da ga ljudi poštuju da se trude oko njega, a nikad ne bi priznao da čita komentare od objava o njegovom odlasku, ali bi znao, odlično bi znao kakvi su. Da kažem da nije bio sujetan slagao bih ko pas. Alo opet nije previše očekivao od ljudi. Nije bio od onih koji konstantno traže pažnju. Bilo mu je važno da može da uživa i da radi to što voli“, naveo je Stojković.