Miloš Biković od biblijskog motiva u Izolaciji do svraba od brkova u Petru Velikom

Miloš Biković je, gostujući u Jednom dobrom danu, izneo pokoju reč o Izolaciji. Kaže da mu nije lako da govori o filmu, da bude objektivan...

„Ovaj film je one man show, dosta sam učestvovao u ovom filmu, bilo je dobrih deonica, osećao sam veliki pritisak zato što u nekim segmentima filma nemam s kim da podelim odgovornost.”

Jovan je glavni junak filma, sam je u šumi i posmatra životinje, ali onda počinju da mu se dešavaju neke neobične stvari.

„To je jedan žanrovski hibrid. Triler, mistika sa elementima horora, međutim, u filmu postoje naočekivani momenti, dugo nismo imali takav spoj žanrova, imali smo horore, ali triler-horor i to u ovakvom ambijentu i ovako snimljeno, to ne”, rekao je glumac.

Priprema za ulogu na prvom mestu

Biković je govorio i o motivaciji glavnog junaka, psihološkom pristupu, da je potrebno da dobro upozna i razume protagonistu.

„Suština su odnosi između junaka, to je ono što je zanimljivo, što se prati, kako se naši odnosi menjaju, šta glavni junak želi, kako će doći do toga što želi”, naglasio je Biković.

Istakao je da je imao sreće da glumi sa Mikijem Krstovićem, Mlađom Andrejićem, Markom Pantelićem i ostalim kolegama, ali ne sme da zaboravi produkciju... 

„Kada su ovakvi projekti u pitanju, uključujem se u produkciju, kada mogu ja pomognem filmu. A tek onda se bavim ulogom, nekako se ograničim na taj posao, ne mogu svime da se bavim“, jasan je Biković.

Poruka filma – kritika savremenog društva

„To je kritika savremenog društva i ljudskog poriva da voli da posmatra i osuđuje, ali ne mogu previše da vam kažem. Ima starozavetni, biblijski motiv koji mi kritikujemo, jer se malo toga promenilo u ljudskoj prirodi od nastanka sveta do danas”, požalio se glumac.

Obelodanio je da je premijera 29. oktobra u Centru „Sava”, karte su puštene u prodaju. A 31. je u redovnoj bioskopskoj distribuciji.

Biković o međunarodnoj karijeri

Miloš Biković završava projekat o Petru Velikom u Rusiji.

„Veliki projekat, dugo se snima, ja igram Menšikova, on je bio desna ruka i najbolji drug Petra Velikog, i on je bio prvi gubernator Sankt Peterburga i možda drugi po bogatstvu čovek u Rusiji. Vrlo sposoban čovek, vrlo svestran čovek”, upoznao nas je Biković sa novim angažmanom.

U filmu je opisano kako se tada živelo: „Kako su imali razne faze i šta su sve morali da rade. Od toga da svojim rukama prave kuću, do toga da se bore prsa u prsa mačevima, da budu potpuno krvavi, da nose perike i brkove.”

Kaže da je bilo veoma naporno dok su snimali bitku dve nedelje po suncu, a on na belom konju, u belom odelu sa belom perikom i brkovima.

„Sve me to užasno svarbi, jako mi je vruće. Ja ne znam, ti ljudi su nosili perike kad su išli u bitke”, začuđeno je pričao Biković.

Govorio je koliko je energije utrošio da bi naučio ruski, a onda su došli drugi, opet jezički, problemi:

„Sad su mi Rusi na ruskom objašnjavali kako da govorim na kineskom. Imam nekoliko scena u kojima govorim na kineskom. To je toliko teško. Ruski i srpski imaju zajednički koren, a kineski... oni imaju ta četiri tona”, jada se Miloš.

„Ako pogrešite ton, menja se smisao rečenice. I to nekada može da bude opasno.”

Film Crvena svila

„U pitanju je triler, slično Ubistvu u Orijent ekspresu, samo ovo je Transsibirsk. U pitanju je jedan tarantinovski pristup, kada su kineski kuriri nosili neke važne dokumente za kinesku Komunističku partiju u Moskvu.”

Igra oficira carske armije koji je suprostavljen režimu u Moskvi, „ali da bi dokazao da je potreban i da nije neprijatelj države, pomaže kineskim komunistima da donesu te spiske u Moskvu, a onda se ispostavi da ništa nije ovako kako sam ja sad rekao”.

Fondacija Miloša Bikovića

U Jednom dobrom danu je gostovala i Anja Ranković, polaznica Fondacije Miloša Bikovića.

„Studenti Fondacije Miloša Bikovića angažovani su na raznim poljima u zavisnosti od interesovanja za koje su se opredelili. Dakle, u toku studiranja trudila sam se da to ne bude obično studiranje, već da se angažujem u nekim vannastavnim aktivnostima, na konferencijama, projektima. Tako je napravljen izbor najboljih studenata.”

Kaže da su šest meseci konstantno radili, imali radionice na razne teme, prezentacije komunikacionih viština. Studijsko putovanje bila je prilika da posete razne konferencije.

„I u tom periodu, postali smo kao jedna velika porodica. Dakle, međusobno se podržavamo, poštujamo i cenimo. Rad u Fondaciji je zaista divan i rad sa Milošem je takođe divan. Iako ima mnogo posla, uvek je tu za nas, da nas podrži i da nam dâ neki savet. Radujem se svemu što dolazi”, priča studentkinja.

A u razgovor o Fondaciji se uključio i Miloš, kaže da su angažovani sjajni stručnjaci.

„Ja sam kao relativno mlad čovek otkrio činjenicu kakve sve mozgove, ljude i pamet imamo i hteo sam da ljude kojima to najviše treba upoznam sa ljudima iz različitih oblasti. To su ljudi koji će menjati svet i veliko je zadovoljstvo raditi s njima“, istakao je Biković.

Onaj ko nešto nauči, kaže Biković, to iskustvo želi da prenese mladima.

„Ti mladi ljudi vam napune baterije. Ti studenti će rasti i s vremenom se razvijati“, naglasio je za kraj Miloš Biković.