Tanja Bošković: Igraću Tetku u predstavi „Balkan Ekspres“

Gumica Tanja Bošković, koja je član Saveta Festivala u Herceg Novom, nakon 37. izdanja, prisetila se njegovog pokretanja.

Nedostaju mi svi oni ljudi koji su počinjali ovaj festival, kao i ja. Ako se sećate, ne znam ni da li ste bili rođeni tada, na prvom festivalu ja sam vodila festival. Žmukić je došao u dvorište ovde, ja nedaleko stanujem, i rekao: „Hoćeš da vodiš, otvara se festival filmske režije?“ „Hoću.“ Bukvalno na ulici, na sokaku tom parčetu Herceg Novog koji se zove Uličica zaljubljenih ribičica. To je nešto što sam ja smislila sebi za veselje.

Sa predstavom „Sara Bernar“ uskoro krećete na veliku turneju.

Dejan Đonović, moj partner i ja, sa „Uspomenama Sare Bernar“, putujemo u Kanadu na veliku turneju. Igraćemo šest predstava na obe obale. Idemo Toronto, Kičener, Otava, ova bliža obala nama, a onda se selimo u Kalgari, Edmonton, i ne mogu da se setim. Šestu predstavu ćemo odigrati.

To je kraj septembra, početak oktobra. Ja sam presrećena jer će nas gledati Marelova, ćerka pisca, koja je naslednica prava.

Uskoro se vraćate u Beograd i tamo Vas čekuje mnogo obaveza. Čujem da se nešto lepo priprema u Pozorištu na Terazijama.

Počinje da se radi mjuzikl „Balkan Ekspres“. Toliko sam srećna zbog toga. Dobili smo prava, sva prava koje je trebalo da dobijemo. Sad će da se pravi velika audicija za mladu Lili, pošto imamo dve podele u ovom mjuziklu. Lili, u starijoj podeli igra Jelena Jovičić, anđeoska glumica i čaroban pevač i igračica i sve što treba. Ona je velika diva.

Nikola Kojo treba da odigra ono što je nekada igrao Gaga u filmu. Mlađi Andrejević treba da igra ono što je nekada igrao Bora u filmu. A ja ću igrati ono što je nekada Olivera igrala u filmu – Tetku ću igrati i toliko sam srećna zbog toga.

Ceo život posvetili ste glumi i iako ste u penziji i dalje aktivno igrate. Šta je ono najvažnije što Vam je gluma dala? Šta je gluma zapravo za Vas?

Način da preživim. Da preživim ovaj život i da ga proživim suštinski i duboko i ozbiljno. Znate, ako jutro počnete knjigom, i tako uvek, knjigom, nekim dobrim razmišljanjima, ne mora biti ništa epohalno, može biti zaista na temu ovog današnjeg dana, ništa drugo, ali dobrim mislima, radošću, to je gluma. To je gluma, to je priprema, ja se celog života pripremam za to, ali sve što mislim, sve što sam videla u životu, sve što sam osetila, sve što sam sanjala, svaki moj san, to je gluma.

Vama godine kao da ništa ne mogu, u čemu je tajna?

Vera. Vera je najvažnija. Ali sa druge strane, ako nam je Bog već dao veru, odnosno radost i ljubav, Mi moramo da se dobro potrudimo da to odnegujemo. Lako je uživati u besmislu. Mnogo je teže pronalaziti smisao svakog trenutka, svakog dana. Teže je, ali je lepše.

I stvaram radost i imam utisak da je sve to dar od Boga. Da je čak radost koju, kažem, nemam pameti, ali imam radosti u naramcima i više nego što zaslužujem. Često ne mogu ni da podnesem toliku radost, onda plačem.

Sa takvim iskustvom, kako bi glasio Vaš životni moto?

Pusti sebe na miru i raduj se Gospodu.