Lordan Zafranović: Jasenovac je bio tabu tema zbog rizika od razbijanja bratstva i jedinstva

Poznati reditelj Lordan Zafranović, koji je bio član žirija 37. filmskog festivala u Herceg Novom, u intervjuu za RTS ističe da je teško govoriti o svojim kolegama i ocenjivati njihov rad.

Svi koji prave filmove su, često se kaže, kao maratonci – ko dođe na cilj taj, to treba cijeniti. Dugo nisam bio tu, živim u Pragu, pa nisam pratio kinematografiju u regiji, ni hrvatsku, ni slovensku, ni srpsku, tako da mi je ovo bio mali šok, malo sam razočaran“, rekao je cenjeni reditelj. Bila su dva, tri filma za bioskop, što smo i nagradili da bi pokazali da su došli u vreme kad bi zaista ta estetika videa i trebalo da dođe do izražaja.

Završili ste snimanje filma Djeca Kozare. Dugo ste pripremali taj film, da li je sada sve gotovo, šta ćemo videti na malim ekranima, na RTS-u i, naravno, u bioskopima?

Da sam više finansirao taj film nego ga radio, ali smo ga radili vrlo ozbiljno. Jedan od producenata je Vaša televizija i mi smo se za Vašu televiziju skoro završili smo sve osim sinhronizacije serije od sedam nastavaka koja se zove Djeca Kozare, a sada pravim film. Sada je to jedna operacija koja je dosta komplicirana i meni je nova, ali je vrlo uzbudljiva da se napravi film negde oko tri sata ili u dva dela. Kako će on biti u distribuciji to ne znamo, ali verujemo da je već bilo takvih slučajeva i da već se može to tako projecirati u dva dela sa nekom pauzom i tako našta, tako videćemo.

Tema Jasenovca Vas je zainteresovala pre mnogo godina i pokušavali ste decenijama, možemo reći, da snimite ovaj film. Da li ste sada uspeli da ispričate priču onoj punoj meri u kojoj ste želeli svih ovih godina?

Prošlo je 80 godina, možda i više. To je ostalo da se u to ne dira zbog odnosa među tim republikama i posebno u dobu komunizma je to bila tabu tema jer je dovesti u pitanje nekog od tih nacija značilo je razbijanje bratstva i jedinstva. A i to se i dalje nastavilo, uvek ima neki razlozi koji kriju da se to ne otkriva, a s druge strane ta bratska propaganda radi na svemu onome da se ponovo desi to isto. Ja se strašno plašim da će se ponoviti jer ponovilo se za 90-te godine gotovo na isti način, gotovo po istom scenariju. Tako da je ovo moj neki obračun s njima, dosta žestok, ali to nije samo film, to nije povijesni film, nije to istorijski film, taj film komunicira sa vremenom danas, šta je danas to zlo, odakle ono dolazi i kakve su opasnosti od njega sada.

Pričamo o filmu, a pa koji je onaj sastojak za dobar film? Šta treba da sadrži jedna ideja i realizacija filma koji će ne samo privući gledaoce, nego ostati zaista upamćen za sva vremena?

Dobar film je jedna, kako bih rekao, prvo odgovornost prema gledaocu. Znači da morate znati to, morate biti autoritet u tom. Ekipa je jedna ogromna masa ljudi koje morate voditi, morate biti autoritet, morate bolje znati kamere od kamermana, morate bolje znati istoriju iz kostimografije, scenografije, morate jednostavno sve znati da bi mogli da upravljate i da budete prvi i da nema diskusije. To znači morate stalno učiti i stalno biti u prilici da se bavite tim čime radite.

Završili ste režiju u Pragu, pre toga ste se bavili amaterskim filmom, dakle film je veliki deo vašeg života, koliko ste se vi kao stvaralac menjali, a koliko se je film menjao?

Meni je film život, ja sam počeo strašno rano se baviti filmom, tako da je film ušao u svaku moju poru, svaku žilu, u glavu, tako da ja živim zapravo film, tako da je ovaj film nešto što je jače od života zapravo.

Kako bi sa takvim iskustvom glasio vaš životni moto?

Životni kredo je da trebate pritisnuti to dugme kamere da kamera počne da radi i odmah se stvara novi život, novi svet, nešto čudesno i evo, to je film.