Preminuo nobelovac Piter Higs, fizičar koji je otkrio „božiju česticu“

Piter Higs je 2013. dobio Nobelovu nagradu za fiziku za svoj rad iz 1964. koji je pokazao kako je bozon pomogao da se svemir poveže dajući česticama njihovu masu, koja po njemu nosi ime Higsov bozon.

Posle serije eksperimenata, koji su ozbiljno počeli 2008. godine, njegovu teoriju su dokazali fizičari koji su radili na Velikom hadronskom sudaraču u Cernu u Švajcarskoj 2012. godine. Higs je Nobelovu nagradu podelio sa Fransoa Englerom, belgijskim teorijskim fizičarem čiji je rad 1964. takođe direktno doprineo otkriću.

Kao član Kraljevskog društva, Higs je većinu svog profesionalnog života proveo na Univerzitetu u Edinburgu, koji je osnovao Higsov centar za teorijsku fiziku u njegovu čast 2012. godine.

Profesor Peter Mateson, rektor Univerziteta, navodi da je: „Piter Higs je bio izuzetan pojedinac – zaista nadaren naučnik čija su vizija i mašta obogatile naše znanje o svetu koji nas okružuje.“

„Njegov pionirski rad motivisao je hiljade naučnika, a njegovo nasleđe će nastaviti da inspiriše mnoge druge generacije koje dolaze.”

Profesorka Fabiola Đanoti, generalni direktor Cerna i bivši rukovodilac eksperimenta „Atlas“, koji je pomogao u otkrivanju Higsove čestice 2012. godine, istakla je da: „Pored svog izuzetnog doprinosa fizici čestica, Piter je bio veoma posebna osoba, čovek retke skromnosti, veliki učitelj i neko ko je objasnio fiziku na veoma jednostavan i dubok način.“

„Važan deo Cernove istorije i dostignuća je povezan sa njim. Veoma sam tužan i jako će mi nedostajati.”

Kraljevska švedska akademija nauka, koja dodeljuje Nobelovu nagradu, u svom obrazloženju je navela da standardni model fizike koji podupire naučno razumevanje univerzuma „počiva na postojanju posebne vrste čestice: Higsove čestice. Ova čestica potiče iz nevidljivog polja koje ispunjava sav prostor.“

„Čak i kada se svemir čini praznim, Higsovo polje je tu. Bez toga ne bismo postojali, jer čestice dobijaju masu upravo od kontakta sa poljem. Teorija koju su predložili Englert i Higs opisuje ovaj proces.”

Rad u teorijskoj fizici

U Edinburgu, Higs se prvi put zainteresovao za masu, razvijajući ideju da su čestice – bez mase kada je nastao svemir – dobile masu delić sekunde kasnije, kao rezultat interakcije sa teorijskim poljem (koje je postalo poznato kao Higsovo polje). Higs je predložio da ovo polje prožima prostor, dajući masu svim elementarnim subatomskim česticama koje interaguju sa njim.

Higsov mehanizam uključuje postojanje Higsovog polja koje daje masu kvarkovima i leptonima. Međutim, to predstavlja samo mali deo mase ostalih subatomskih čestica, kao sto su protoni i elektroni. Gluoni, koju vezuju ove čestice, su ono što nosi većinu njihove mase.

Osnova za Higsov rad potiče od teoretičara i nobelovca, Japanca Joišira Nambua, sa Univerziteta u Čikagu. Profesor Nambu je postavio teoriju poznatu kao spontano slamanje simetrije, međutim, teorija je predviđala čestice bez mase (Goldstounova teorema), što je očito bilo netačno.

Higs je navodno došao do osnova za svoju teoriju nakon povratka u svoj stan u Edinburgu, posle propalog vikend kampovanja. Napisao je kratak rad predstavljajući rupu u Goldstounovoj teoremu (čestice bez mase ne moraju da se pojave kada je lokalna simetrija spontano slomljena u relativističkoj teoriji) i objavio ga u naučnom časopisu Fiziks leters, koji je uređivan u CERN-u 1964. godine.

Higs je napisao i drugi rad u kojem je opisan teorijski model (poznat kao Higsov mehanizam), ali koji je bio odbijen (urednici Fiziks letersa su ga smatrali „beznačajnim za fiziku”.

CERN je 4. jula 2012. objavio da su eksperimenti ATLAS i CMS primetili jake naznake postojanja nove čestice, mase oko 125 GeV/c², koja bi mogla da bude Higsov bozon. Na seminaru u Ženevi, Higs je prokomentarisao: „Zaista je neverovatno da se to desilo za vreme mog života”.