На трагу "божје честице"

Научници Европске организације за нуклеарну физику (ЦЕРН) саопштили су да су открили нову субатомску честицу која би могла бити Хигсов бозон. Називају је и "божјом честицом" због карактеристика и улоге у стварању универзума.

"Ово је прелиминарни резултат, али верујемо да има веома чврсте основе", изјавио је на семинару у седишту ЦЕРН-а код Женеве Џо Инкандела, портпарол једне од две научне екипе ЦЕРН-а окупљене око Великог хадронског сударача, које раде на пројектима ATLAS и CMS.

Уколико се испостави да је Хигсов бозон заиста пронађен, то би било највеће научно откриће у последњих 60 година, које би имало далекосежне последице у физици.

Постојање ове честице отвара пут ка бољем разумевању принципа "великог праска" и настанка универзума.

На семинару у ЦЕРН-у који је био увертира најзначајније годишње конференције из физике честица, ICHEP 2012 у Мелбурну, представљена су два експеримента. Оба су уочила нову честицу у делу масеног спектра око 125-126 GeV, наводи се у саопштењу Институтa за физику Београд, који је члан Европске комуникационе мреже за физику елементарних честица.

"Заиста је реч о новој честици. Знамо да она мора бити бозон и то најтежи бозон икада нађен", навео је портпарол CMS експеримента Џо Инкандела, док је ЦЕРН-ов директор истраживања Серђо Бертолучи рекао: "Тешко је не бити узбуђен због оваквих резултата".

"Прошле године смо објавили да ћемо у 2012. или наћи нову честицу налик Хигсовом бозону, или искључити могућност његовог постојања. Уз сав неопходан опрез, чини ми се да се сада налазимо на раскрсници: нова честица која је уочена указује на будући пут у правцу детаљног разумевања онога што видимо у подацима", истакао је Бертолучи.

Резултати који су представљени означени су као прелиминарни. Они су засновани на подацима прикупљеним током 2011. и 2012. године док се неки подаци из 2012. још увек анализирају.

Следећи кораци

Званично објављивање резултата очекује се крајем јула, док ће се детаљнија слика овог феномена, употпуњена новим подацима, појавити крајем године.

Следећи корак је прецизно утврђивање природе честице као и њеног значаја за разумевање универзума. Да ли су њене особине у складу са оним што очекујемо од дуго траженог Хигсовог бозона, последњег недостајућег састојка у стандардном моделу физике честица? Или је у питању нешто много егзотичније?

Стандардни модел описује елементарне честице од којих је сачињен сав видљиви универзум, као и силе које делују између тих честица. Међутим, видљива материја представља не више од четири одсто укупне масе универзума.

Нешто егзотичнија верзија Хигсовог бозона могла би да представља мост ка разумевању преосталих 96 одсто универзума који је још увек нерасветљен, објашњава се у саопштењу Института за физику у Београду.

"Досегли смо кључну тачку у нашем покушају да разумемо природне законе", рекао је Ролф Хојер, генерални директор ЦЕРН-а. "Откриће честице која је конзистентна са Хигсовим бозоном само је почетак опсежнијих изучавања која ће утврдити особине нове честице и вероватно осветлити пут ка разрешењу других мистерија нашег универзума", навео је Хојер.

Вођа српског истраживачког тима на Церну Петер Аџић каже да је физика на правом путу, али да смо далеко од правог разумевања. 

"Не можемо да кажемо да је то Хигсов бозон из два разлога, прво неопходно је да буде још боља статистика и други разлог што се ова истраживања први пут раде на енергијама које још нису постигнуте", рекао је Петер Аџић.