Njujork tajms o Aleksandru Matanoviću: Velemajstor kao dečak na obali Save otkrio da je najbolji

Rođen je 23. maja 1930. godine u Beogradu, a preminuo je 2023. godine u istom gradu. Beograd je, u vreme kad se rodio, bio glavni grad Jugoslavije. Otac mu je umro kada je bio mlad, a šah je naučio da igra sa 6 godina od svoje starije sestre, koja je napravila set od gline za modeliranje jer nisu imali figure.

Godine 1944. kada su saveznici bombardovali Beograd koji su prethodnih godina okupirali Nemci, porodica je pobegla u Ostružnicu, selo na obali reke Save. Tu, na plaži, ljudi su igrali šah. Matanović je, sa svojih 14 godina, tada otkrio da je bolji od svih ostalih, što ga je opredilo da nastavi da igra šah. Uglavnom samouk, postao je velemajstor u svojim dvadesetim.  

Po završetku Drugog svetskog rata počeo je redovno da se takmiči; do 1948. bio je juniorski prvak Jugoslavije.

Međunarodni majstor je postao 1951. godine, a četiri godine kasnije od Međunarodne šahovske federacije dobio je titulu velemajstora.

Tri puta je osvojio državno prvenstvo Jugoslavije (1962. godine bio je prvi; 1969. i 1978. ponovo prvak). Četiri puta bio je vicešampion, (1951, 1956, 1959. i 1967. godine).

Njegovi rezultati bili su zapanjujući, a u vreme kada se Aleksandar Matanović takmičio, Jugoslavija je bila među najjačim šahovskim zemljama na svetu. 

Od 1954. do 1978. bio je deo 11 reprezentacija Jugoslavije na dvogodišnjim šahovskim olimpijadama. Njegovi timovi su osvojili pet srebrnih i četiri bronzane medalje, a gospodin Matanović je lično poneo četiri medalje, uključujući jednu zlatnu, za svoje nastupe.

Takođe je imao uspehe u pojedinačnim međunarodnim takmičenjima, osvajajući ili izjednačujući prvo mesto na pet turnira i drugo na dva.

Tokom svoje karijere pobedio je neke od najboljih svetskih igrača, uključujući svetske šampione Mihaila Talja i Tigrana Petrosijana.

Srpski velemajstor osnovao je izdavačku kompaniju Šahovski informator (Chess Informant), koja je iz osnova promenila način na koji igrači uče da igraju i analiziraju igre u šahu.

Aleksandar Matanović naučio je da igra šah kada je imao 6 godina, koristeći figure koje je njegova sestra oblikovala od gline. Uglavnom samouk, zaljubio se u ovu igru i do svoje 18. godine bio je juniorski šampion svoje zemlje. Nekoliko godina kasnije postao je velemajstor.

Gospodin Matanović je 1966. godine sa Aleksandrom Božićem, još jednim velemajstorom, i Milivojem Molerovićem, internacionalnim majstorom (rang ispod velemajstora) osnovao Šahovski informator (Chess Informant).

Kompanija se bavila objavljivanjem knjiga i najnovijim igrama vrhunskih igrača, često sa autorskim napomenama. Matanović je bio viši urednik kompanije koji je pomagao u odabiru knjiga i tekstova koji će biti objavljeni.

Birane su šahovske igre koje su bile uzbudljive i koje su imale nove ili neobične uvodne sekvence poteza, čime bi se unapredilo kolektivno razumevanje šaha.

Kompanija je do danas prodala više od 4,5 miliona šahovskih knjiga, prema rečima Vitomira Božića, sina Aleksandra Božića i sadašnjeg generalnog direktora Informatora.

Gari Kasparov, koji je vladao kao svetski šampion u šahu od 1985. do 2000. godine i koji je rođen dve godine pre nego što je Šahovski informator počeo da izlazi, jednom prilikom je za svoju generaciju igrača rekao: „Svi smo mi deca Informatora."

U 100. Informatoru, objavljenom u aprilu 2008. godine Matanović se osvrnuo na prošlost, primetivši kako je Informator postao „šahovska Biblija“.

Pre nego što su Informatori objavljeni, bilo je teško pronaći najnovije informacije o igrama i turnirima. Kada su knjige počele da se pojavljuju — dve godišnje do 1990, tri godišnje do 2011, četiri godišnje od 2012 — postale su suštinska referenca za sve ozbiljne šahiste, čak i neprofesionalne.

Decenijama pre interneta, bilo je uobičajeno da igrači putuju na takmičenja noseći nekoliko Informatora, i da ih vide kako grozničavo proučavaju knjige između rundi. (Neki igrači su odvojili više prostora u svojim koferima za Informatore nego za promenu odeće i morali bi danima da nose istu odeću na turniru.)

Šahovski informator je takođe stvorio sistem za označavanje i klasifikaciju igara - posebno otvaranja, koja su ranije bila poznata samo po njihovim imenima. 

U seriji od pet tomova pod nazivom „Enciklopedija šahovskih otvaranja“, koja je prvi put objavljena od 1974. do 1979. godine, Informatorje grupisao otvaranja po slovima i brojevima, što je olakšalo traženje informacija o određenim.

Sistem napomena je takođe koristio niz simbola, uključujući znak plus koji označava da je jedan igrač u šahu, i strelicu koja pokazuje nadesno, što znači da je jedan igrač imao snažnu inicijativu za napad. 

Skoro sve knjige o šahu koriste neke ili sve početne klasifikacije i napomene koje je napravio Informator.

Gospodin Matanović je svoju buduću suprugu Vesnu Kostrenčić upoznao u Zagrebu. Zajedno su proveli 74 godine.  Za sobom je ostavio suprugu, sina, troje unučadi i četvoro praunučadi.

Iako je internet učinio Informator i šahovske enciklopedije manje bitnim, oni su i dalje popularni, a kompanija se proširila i sada objavljuje druge vrste šahovskih knjiga. 157. tom Informatora, koji se sada prodaje i na DVD-u, biće objavljen u septembru.

Govoreći za srpski list Politika u maju, gospodin Matanović se prisetio da mu je jedan srpski ekonomista sedamdesetih godina prošlog veka rekao: „Dva proizvoda koja najviše izvozimo su bobice i Šahovski informator”.