Kuvarska zvezda Rudolf van Vin voli kajmak i prijateljima pravi Vasinu tortu

Gledaocima širom sveta otrkiva kako da komplikovana jela pripreme na jednostavan način. Pokušali smo da otkrijemo tajni sastojak tog uspeha Rudolfa van Vina.

Dobar dan, hvala Vam što govorite za RTS. Na početku nam recite, u Vašim emisijama se trudite da pojednostavite kuvanje i delite svoje znanje i iskustvo na jedan šarmantan način. Koliko je to teško?

– Ali to je potpuno prirodno. To je način na koji ja to radim. I ono što ja svakog dana sve više shvatam jeste da moj proizvod nije samo hrana, obrok, knjiga kuvar ili šou, već stvaranje samopouzdanja publici – tebi, vama i da vam pokažem da kada dođete kući sebi kažete – ja mogu ovo.

Rekli ste da je kuvanje poput muzike i ljubavi, napravljeno za sve. Ali ja ne bih rekla da je tako, meni je prilično teško. U čemu je tajna lake pripreme?

– To je vam kao kad plešete. Imate recepte i ponekada vas inspirišu kada ih pročitate i kažete, okej, hajde da napavimo ovo. Ali bez obzira na isti recept, jelo ispadne drugačije kada praviš ti, ili ja ili vi. I to nije na kraju krajeva važno.

Kada plešete ili kada bismo sada mi sada zaplesali i brojali korake, to nije zabavno. Treba da slušamo muziku i krećemo se. Idemo svojim tokom. I tako je sa kuvanjem. Iseckate luk, pržite, omirišete i pratite osećaj. Ako morate da čitate recept iznova i iznova, to je stresno. I to tera ljude.

Ja ne volim mistifikaciju kuvarskog sveta. Kada ljudi kažu kuvari su poput zvezda, uvek na to odgovorim – ja ne verujem u to, ja mislim da su kuvari zapravo pomagači, a da su svi ljudi kuvari i mogu da budu.

Ljudi u Srbiji Vaš rad prate i uče samo putem ekrana. Ovih dana, na Festivalu će pojedini moći i uživo da isprate Vaše trikove. Šta ste im spremili, šta moraju da probaju ovog leta?

– Izdvajam stejk tartar ili file amerikan, ali ne onaj koji se pravi od mesa i govedine. Moj se pravi od šargarepe. I sada ću vam pokazati.

Jedna šargarepa je dovoljna, ispečete je, kao što sam ja sada uradio ovde, na 220 stepeni, izgleda lepo i pomalo braonkasto. Kada se ohladi ja ću tretirati moju šargarepu kao da je parče govedine. I napraviću stejk tartar ili file amerikan sa senfom, kečapom, lukom, ljutom papričicom i mirisaće kao stejk tartar.

Može se poslužiti kao sendvič ili kao starter, vegansko je, vegetirjansko i veoma lagano za jelo. I to sa šargarepom kao glavnom zvezdom.

Posle ovog dugog dana u Srbiji, da li imate vremena da uživate u srpskoj hrani? Ranije ste probali neka jela, koje vam je omiljeno?

– Kajmak je moje najveće iznenađenje. Zaista je jako specifičan i ne možete ga pronaći u nekoj drugoj evropskoj zemlji. I jako volim Vasinu tortu. Pre svega zato što nije tako teška, a svečana je, sofisticirana, jako lepo donosi ukus oraha. Nije teška da se napravi.

I Vi ste je napravili?

– Mnogo puta, moja je omiljena poslastica i postala je omiljena mnogim mojim prijateljima. Zovemo je srpska torta i ispričao sam im priču o Vasi i celoj istoriji torte, i jako im se dopalo.

Imate vremena da spremate hranu sa prijateljima i porodicom?

– Da, omiljen nam je nedeljni ručak. Moji prijatelji dođu u nedelju i volimo ručak više nego večeru.

Rekli ste da ne jedete puno i ne jedete kasno. Da je ručak glavni obrok. Otkrijte nam jedan brzi recept.

– Ono što ja pokušavam to je da imam jedan glavni obrok i to bi bio ručak. Kod drugih ljudi to je najčešće večera, ali se trudim da uveče pojedem samo mali sendvič ili salatu. Jer treba vremena da se svari hrana. Međutim, kada radite to je gotovo nemoguće. Morate da radite celog dana i uglavnom ljudi nemaju vremena za ručak. Retki su oni, poput Italijana, Španaca, Francuza, koji imaju i dva sata pauze za ručak i to je drugačija kultura i to je ono što volim. U toj situaciji nema veze koji je recept u pitanju.

Koji je Vaš omiljeni ručak?

– Imati nešto drugačije svakog dana. Povrće staviti u prvi plan. Meso pravi ukus i na primer, kada pravim bolonjeze sos za špageti, koristim isključivo 15 grama mesa po osobi, što, priznaćete, nije mnogo. Ali ja korisitm mnogo više povrća. I ono što posebno volim i sada ću vam dati kratak recept je moj bolonjeze bjanko, bele bolonjeze.

Beli luk, mleveno juneće meso ili mlevena piletina, celer i konačno iseckati maskarpone, dodati malo belog vina, neki krem, malo začina, ostaviti da se krčka desetak minuta i imate prelepi pasta sos. Izgleda belo, kremasto je zbog maskarponea, povrće i celer naprave suštinu, a meso mu samo da ekstra ukus, ali nije previše mesnato. Preukusno je!