Preminula operska pevačica Breda Kalef, nekadašnja prvakinja Opere Narodnog pozorišta

Mecosopran Breda Kalef pevala je sa nekim od najvećih pevača druge polovine XX veka: Plasidom Domingom, Hose Karerasom, Đuzepe Di Stefanom, Lučanom Pavarotijem, Nikolajem Gedom.

Rođena je na Dorćolu u Beogradu i veliki deo njene porodice zbog svog jevrejskog porekla stradao u Holokaustu, na stratištima Jajinci i Staro sajmište u Beogradu.

Njeno ime, zajedno sa imenima Đurđevke Čakarević, Miroslava Čangalovića, Nikole Mitića, Biserke Cvejić, Radmile Bakočević i drugih vezuje se za, takozvani Zlatni vek Beogradske opere.

Više od tri decenije, svojim nepresušnim talentom, ogromnom harizmom i raskošnim glasom mecosoprana podjednako je osvajala srca publike i stručne kritike, suvereno gospodareći operskim scenama, ne samo u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, nego i širom Evrope i sveta.

Breda Kalef pevala je na mnogim scena širom sveta, od Tel Avivske opere, gde je Evgenija Onjegina pevala na ivritu, preko najlepše opere na svetu u Odesi, do opera u Beču i Milanu.

Tokom blistave karijere odigrala je 61 premijernu ulogu, kao i 710 predstava u Beogradu i 242 na gostovanju.

Bre­da Ka­lef-Si­mo­no­vić je ro­đe­na 7. de­cem­bra 1930. go­di­ne. Po­ti­če iz jed­ne od naj­sta­ri­jih jevrej­skih po­ro­di­ca ko­ja je iz Špa­ni­je, pre­ko So­lu­na sti­gla u Be­o­grad.

Po­sle za­vr­še­ne Sred­nje mu­zič­ke ško­le kod pro­fe­sor­ke Sil­vi­je Ka­me­no­vić, upi­su­je Mu­zič­ku aka­de­mi­ju kod pro­fe­sor­ke Ade Po­lja­ko­ve, a za­vr­ša­va u kla­si pro­fe­sor­ke Zla­te Đun­đe­nac. Po­sle di­plo­mi­ra­nja bo­ra­vi­la u Ita­li­ji na usa­vr­ša­va­nju kod Ma­ri­je Kar­bo­ne.

U to­ku stu­di­ja je bi­la član Ho­ra RTS-a. De­bi­to­va­la je kao Mer­ce­des u ope­ri Kar­men 1960, da bi po­sle di­plo­mi­ra­nja i dvo­go­di­šnjeg prob­nog ra­da po­sta­la stal­na čla­ni­ca Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta u ko­joj je na­stu­pa­la do 1991. go­di­ne.

U se­zo­ni 1963/64. angažovana je u operskim kućama u Tel Avi­vu i Haifi (Izrael) gde je ima­la pre­ko 90 na­stu­pa.

Na­kon ula­ska u Na­rod­no po­zo­ri­šte vr­lo br­zo je iz­bi­la u pr­vi red naj­zna­čaj­ni­jih pr­va­ka Ope­re ko­ji su svo­jim na­stu­pi­ma u ze­mlji i ino­stran­stvu obe­le­ži­li naj­zna­čaj­ni­ji pe­ri­od u isto­ri­ji Ope­re Na­rod­nog po­zo­ri­šta.

Pr­va zna­čaj­na ulo­ga bi­la je Ma­ri­na u Bo­ri­su Go­du­no­vu Mu­sorg­skog sa ko­jom je di­plo­mi­ra­la, a po­tom je ot­pe­va­la sve naj­zna­čaj­ni­je ulo­ge me­co­so­pran­skog fa­ha u ope­ra­ma ru­skih kom­po­zi­to­ra: Bo­ris Go­du­nov, So­ro­čin­ski sa­jam, Ev­ge­ni­je Onje­gin, Pi­ko­va da­ma, Ho­van­šči­na, Za­lju­bljen u tri na­ran­dže, Ivan Gro­zni, Ivan Su­sa­njin, Pi­ko­va da­ma, Knez Igor; fran­cu­skih kom­po­zi­to­ra: Kar­men, Don Ki­hot, Sam­son i Dali­la, Hof­ma­no­ve pri­če, Ver­ter; ita­li­jan­skih kom­po­zi­to­ra: Ma­dam Bater­flaj, Moć sud­bi­ne, Nor­ma, Ai­da, Ri­go­le­to, Daf­ne, Tru­ba­dur, Đo­kon­da, Bal pod ma­ska­ma, Fal­staf, An­dre Še­ni­je, Kon­zul, Kći pu­ka; do­ma­ćih kom­po­zi­to­ra: Lju­bav to je glav­na stvar, 1941, Na uran­ku, Dug­me, Ero s ono­ga svi­je­ta, Đu­rađ Bran­ko­vić, Vlast, Otadž­bi­na, Knez od Ze­te; en­gle­skog kom­po­zi­to­ra: Ot­mi­ca Lu­kre­ci­je, Al­bert He­ring...

Nje­ne kre­a­ci­je su sa­ču­va­ne na plo­ča­ma, CD-ovi­ma i vi­deo snim­ci­ma kon­cert­nih na­stu­pa i pred­sta­va.

Pre po­čet­ka umet­nič­ke ka­ri­je ba­vi­la se ak­tiv­no sto­nim te­ni­som, a po pre­stan­ku ka­ri­je­re ve­ma uspe­šno je igra­la bridž za šta je na­gra­đi­va­na.

Za svoj umet­nič­ki rad je do­bi­la broj­ne na­gra­de: Pla­ke­ta,  Pe­čat Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Beogradu i Na­gra­de za naj­bo­lja go­di­šnja iz­vo­đe­nja za Će­ku u Đo­kon­di Amil­ka­re Ponkije­li­ja i Maj­ku Ju­go­vi­ća u Otadž­bi­ni Pe­tra Ko­njo­vi­ća. Do­bit­ni­ca je Nacionalnog priznanja za vrhunski doprinos kulturi Republike Srbije, a 2021. do­bi­la je Zlat­nu me­da­ljom za za­slu­ge ko­jom je odli­ko­vao pred­sed­nik Re­pu­bli­ke Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić.

Muzej Narodnog pozorišta upriličio je u martu prošle godine izložbu „Breda Kalef – neuobičajena primadona“, autora Dragana Stevovića.

Datum i mesto sahrane Brede Kalef biće naknadno objavljeni.