Elizabeta vlada 70 godina, a ostali

1. Danska kraljica Margrete II (od 14. januar 1972)

Posle kraljice Elizabete, najduže vladajući monarh u Evropi je danska kraljica Margrete, koja je nedavno proslavila zlatni jubilej, 50 godina na tronu. Preuzela je krunu posle smrti svog oca kralja Frederika X.

Vrlo je popularna u narodu, vitalna i bavi se umetnošću, dizajnom i kostimografijom. Na tom polju je i dalje aktivna. Iako je zagazila u devetu deceniju, aktivna je kao crtač i ilustrator. Ilustrovala je dansko izdanje Gospodara prstenova, a nedavno ju je „Netfliks“ angažovao kao scenografa za novi film, rađen po priči Karen Bliksen.

Margrete ima dva sina, prestolonaslednika Frederika i princa Joakima, a svaki od njih ima po četvoro dece.

2. Švedski kralj Karl XVI Gustav (od 15. septembra 1973)

Samo godinu dana manje od danske kraljice na tronu je švedski kralj, koji će zlatni jubilej proslaviti sledeće godine.

Karl Gustav je postao prvi u redu za krunu vrlo rano, sa svega devet meseci, nakon smrti svog oca, princa Gustava Adolfa, koji je tragično nastradao u avionskoj nesreći 26. januara 1947.
Njegov deda, Gustav VI Adolf, vladao je od 1950. godine, a kada je preminuo u 90-oj godini, na tronu ga je nasledio njegov 25-godišnji unuk.

Rane godine njegove vladavine karakterisao je gubitak preostale političke moći, i svođenje uloge monarha na ceremonijalnu. Ipak, kralj je bio vatreni ambasador Švedske, a najviše ga zanimaju očuvanje životne sredine, tehnologija, poljoprivreda i automobili.

U braku je sa Nemicom Silvijom, koju je upoznao kao prevodioca na Olimpijadi u Minhenu 1972.

Kralj Karl Gustav i kraljica Silvija imaju troje dece: princezu Viktoriju, naslednicu prestola, princa Karla Filipa i princezu Madlen i ukupno osmoro unučadi.

Poput svog oca, sva deca Karla Gustava za supružnike su odabrala osobe koje nisu ni kraljevskog ni plemićkog porekla.

3. Princ Hans Adam II od Lihtenštajna (od 13. novembra 1989)

Princ Hans Adam II je vladajući princ Lihtenštajna već 33 godine, ali je godinama ranije bio regent male kneževine, jer mu je njegov otac, princ Franc Jozef II, predao mnoga svakodnevna ovlašćenja, zadržavši svoju ulogu šefa države.

I Hans Adam je krenuo stopama svog oca i imenovao svog sina Alojza regentom 2004. godine, pripremajući ga tako za kasniju ulogu, dok je on ostao šef države, bez ikakve namere da abdicira.

Neposredno pre toga sproveo je referendum o izmeni ustava i proširenju svojih ovlašćenja, nakon što se zakleo da će napustiti kneževinu ukoliko referendum ne uspe. Većina stanovnika Lihtenštajna bila je za to da mu dodeli veću moć, tako da je 77-godišnji Hans Adam, osim pape, monarh sa najvećim ovlašćenjima u Evropi.

Tokom njegove vladavine kneževina je postala članica UN. Njegovo bogatstvo se procenjuje na više od dve milijarde evra, najviše zbog vredne kolekcije umetničkih dela koju poseduje.
Hans Adam II ima četvoro dece – tri sina i ćerku.

4. Norveški kralj Harald V (od 17. januara 1991)

Kralj Harald je tek treći suveren moderne norveške monarhije koja datira od 1905. godine. Od rođenja je bio spreman da nasledi tron, iako je proveo godine Drugog svetskog rata u egzilu pre nego što se vratio u domovinu 1945. i prošao visoko obrazovanje i vojnu obuku.

Kada je na tronu nasledio svog oca, Harald je postao prvi kralj rođen u Norveškoj od 1387. Preuzeo je moto svog dede „Svi za Norvešku“ i učestvovao u modernizaciji norveškog društva i monarhije.

Pasionirani sportista, bavio se aktivno jedrenjem, osvajao medalje i učestvovao na Olimpijskim igrama. Takmičio se i kada je uveliko zagazio u osmu deceniju.

U nekoliko navrata, zbog problematičnog zdravstvenog stanja, morao je vladajuću ulogu da prepusti sinu, prestolonasledniku princu Hokonu.

Osim Hokona, kralj Harald i kraljica Sonja imaju i ćerku Martu Luiz.

Važe za kraljevsku porodicu vrlo liberalnih shvatanja, pa su pre 20 godina odobrili brak prestolonaslednika sa Mete Marit Tjesem Hojbi, samohranom majkom burne prošlosti, a skromnog porekla i obrazovanja. Bio je to brak nad kojim su se zgražavali konzervativni Norvežani, ali koji je pomerio standarde i ohrabrio mnoge neženje iz evropskih kraljevskih porodica da bračnu sreću potraže izvan dosadnih i uskih krugova „plave krvi“.

Ruku na srce, njihova ćerka je izborom svog životnog partnera još više šokirala norvešku javnost, budući da je posle razvoda od pisca Arija Bena, koji je kasnije izvršio samoubistvo, sreću pronašla u naručju tamnoputog samozvanog šamana Dureka Verena.

5. Veliki vojvoda Anri od Luksemburga (od 7. oktobra 2000)

Veliki vojvoda Anri nasledio je presto Luksemburga od svog oca, Žana, nakon njegove abdikacije.

Rođen i odrastao u Luksemburgu, Anri se školovao u oblasti političkih nauka i međunarodnih studija, a potom je pohađao vojnu obuku u Sendhurstu u Velikoj Britaniji.

Za životnu saputnicu odabrao je Kubanku, Mariju Terezu Mestre i Batista-Falja, čija je porodica emigrirala u Njujork posle kubanske revolucije, a koju je upoznao tokom studija. Venčali su se 1981. godine i imaju petoro dece.

Šezdesetšestogodišnji veliki vojvoda ima reprezentativnu ulogu. Imenuje premijera i vladu, akredituje ambasadore, a ujedno je i glavni zapovednik luksemburške vojske gde ima čin generala.

Naslediće ga najstariji sin, prestolonaslednik Gijom.

6. Princ Albert II od Monaka (od 6. aprila 2005.)

O princy Albertu od Monaka gotovo da i vrapci sve znaju.

Nasledio je tron od svog oca, popularnog princa Renijea III, koji je vladao Monakom 56 godina i bio oženjen holivudskom divom Grejs Keli.

Monegaška porodica oduvek je bila na meti paparaca i tabloida, pa je Albertov život, kao i životi njegovih sestara Karoline i Stefani, večito bio pod lupom javnosti.

Od rođenja je bio prestolonaslednik, odrastao u Monaku i školovan u Francuskoj i Sjedinjenim Državama. Učestvovao je i na Olimpijskim igrama, takmičeći se u bobu tokom 90-ih godina.

Albert je u braku sa južnoafričkom bivšom plivačicom Šarlin Vitstok, koja se trenutno nalazi na lečenju na neimenovanoj švajcarskoj psihijatrijskoj klinici, a s kojom ima dvoje dece, sedmogodišnje blizance Žaka i Gabrijelu.

Na prestolu će ga naslediti princ Žak, iako Albert ima još dvoje dece iz prethodnih veza: 29-godišnju ćerku iz veze sa američkom agentkinjom za nekretnine i sina sa stjuardesom iz Togoa. Oba očinstva priznao je tek posle sudskih tužbi i genetskih testova. Deca imaju pravo na prezime Grimaldi, ali ne i na nasledstvo prestola, jer prema zakonima kneževine, na to imaju pravo samo deca rođena u legalnom braku.

7. Holandski kralj Vilem-Aleksander (od 30. aprila 2013)

Prvi kralj Holandije od 1890. godine, Vilem-Aleksander je došao na presto nakon što je njegova majka, kraljica Beatriks, abdicirala posle 33-godišnje vladavine.

Bio je prva muška beba u kraljevskoj porodici od 1851. Više od 110 godina rađale su se samo devojčice i Holandija je 123 godine imala samo kraljice.

Obrazovao se u Holandiji i Velsu, a potom se pridružio holandskoj vojsci, držeći vojne položaje do stupanja na presto.

Pilotiranje je njegova velika ljubav. Zanimljivo je da je dugo radio kao kopilot holandske nacionalne avio-kompanije na civilnim letovima. Mnogi putnici KLM-a nisu imali pojma da u kokpitu aviona kojim lete sedi kralj lično.

Oženjen je 50-godišnjom Argentinkom Maksimom, sa kojom ima tri ćerke. Prestolonaslednica Katarina Amalija nedavno je napunila 18 godina.

8. Belgijski kralj Filip (od 21. jula 2013)

Godine 2013, nekoliko meseci nakon krunisanja holandskog kralja, na presto je stupio i belgijski kralj Filip. Njegov otac, kralj Albert II abdicirao je zbog lošeg zdravlja.

Filipov put do prestola bio je trnovit: njegov stric, kralj Boduen, vladao je od 1951. do 1993. godine, ali je preminuo nakon operacije srca i umro bez potomstva. Boduenov mlađi brat Albert postao je kralj, iako su mnogi u Belgiji očekivali da će na tron sesti Filip, koji je tada imao 33 godine.

Filip je, umesto toga, postao vojvoda od Brabanta i prestolonaslednik. Studirao je u Velikoj Britaniji i SAD, pridružio se belgijskoj vojsci, a kada je preuzeo dužnosti prestolonaslednika, obavljao je zvanične ekonomske misije u ime Belgije, do stupanja na presto.

Kralj Filip je oženjen kraljicom Matildom od 1999. godine i imaju četvoro dece. Prestolonaslednica, princeza Elizabeta, biće prva vladajuća kraljica Belgije.

9. Španski kralj Felipe VI (od 19. juna 2014)

Najmlađi evropski monarh, španski kralj Felipe, nasledio je tron 2014. nakon abdikacije svog oca, kralja Huana Karlosa.

Dok je bio prestolonaslednik, njegova interesovanja obuhvatala su sport, novinarstvo i ekonomiju.

Interesovanje za novinarstvo verovatno ga je zbližilo i sa budućom suprugom, televizijskom novinarkom Letisijom Ortis, kojom se oženio 2004. i dobio dve ćerke, prestolonaslednicu princezu Leonor i infantkinju Sofiju.

Kralj Huan Karlos, čiju su vladavinu poslednjih godina potresali mnogi skandali, objavio je početkom juna 2014. nameru da abdicira.

Iako su kao zvaničan razlog toga navedene njegove godine, zabeleženo je da je odlazeći kralj rekao: „Ne želim da moj sin ostari čekajući, kao princ Čarls!“

A princ sa najdužim prestolonasledničkim stažom čeka i dalje.