Milan Lane Gutović: Smeh kao ozbiljno zanimanje

U komediji falsifikata nema: ili će se publika smejati, ili neće, tu laži i prevare nema, govorio je jedan od najvećih srpskih glumaca koga su kolege i publika smatrali dobroćudnim namćorom.

Prijatelj Irfan Mensur prisetio se za Oko magazin kako je sa Lanetom plakao, ali od smeha. I ćutao. Ali od tuge

„Ko sam ja? Ja se zovem Lane, a poznat sam po tome što moje ime na hebrejskom ne znači ama baš ništa“, ovim rečima se glumac Milan Gutović obraćao publici u vreme kad stend ap komedija kao institut još formalno nije stigla u pozorište.

Odlučio je da ode sa scene kao da njegovo ime ne znači ama baš ništa. Bez oproštajnih govora, komemoracija, Aleje velikana. Prema sopstvenoj želji, jedan od najvećih srpskih glumaca biće sahranjen u subotu u prisustvu porodice, pored svojih roditelja na groblju u Kumodražu. Tom događaju ne želim da prisustvujem, tako je Gutović svojevremeno govorio o svojoj sahrani i smrti.

A ko je zapravo bio Lane Gutović? I Pustolov i Srećko Šojić i Dragoslav iz Otvorenih vrata. i Kamij Sandebiz iz Bube u uhu i Ognjen Lepšanović iz Metle bez drške i Filip Trnavac iz Putujućeg pozorišta Šopalović, a potom i Vasilije u istom komadu.

Superiorno je ušao u legendu

Rođen je neposredno po završetku Drugog svetskog rata – 1946. godine u Umci kod Beograda.

Glumac Irfan Mensur kaže da je Lane Gutović celu karijeru napravio na tome što je bio superioran, u odnosu na pozorište, kameru i tekstove koje je izgovarao.

„S pravom, jer je bio beskrajno duhovit i pametan. Imao je jednu vrstu sarkazma koju retko ko ima. A taj sarkazam je prelazio na publiku i tako je Lane postao legenda“, kaže Mensur. 

Akademiju je završio 1967. godine u čuvenoj klasi Bojana Stupice. Kao jedna od Bojanovih beba u Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) stigao je kao Kamij iz predstave Buba u uhu, koja ne samo što je kultna, već i najdugovečnija predstava u Srbiji.

Kad bi vaskrsli nekadašnji cenzori, ovde bi se nauživali seckajući predstavu, tako da od nje ne bi ostalo ništa, ovako je u maju 1990. godine Radio TV revija izveštavla sa premijere Kabarea Milana Laneta Gutovića u JDP-u na sceni koja nosi ime po Lanetovom profesoru Bojanu Stupici.

Na sceni je znao da kaže kako će se potruditi da se publika ne oseća kao kod kuće.

„Jer, da ste tako hteli, vi biste ostali kod kuće. Drugo, ako nekoj dami u toku predstave bude pozlilo, samo joj raskopčajte bluzicu, prslučić i haljinicu sa strane. Onda pozovite mene, ja ću nekako da se snađem. Nema kukanja da nemate na šta da sednete. Vi imate na šta da sednete, samo nemate to na šta da spustite. Mesta ima samo što su popunjena“, poručivao je Gutović sa scene.

Devedesetih godina Gutovićev Kabare leteo je s kontineta na kontinent. Od Evrope do Amerike i Afrike.

Šojić, od epizodne uloge do fenomena

Široj publici najpoznatiji je bio po televizijskim ulogama. Bio je glumac koji je od epizodne uloge uspeo da napravi fenonem. Sporedna uloga Srećka Šojića u filmu Laf u srcu iz 1981. godine tokom ovih 40 godina prerasla je, prvo u jednu od glavnih uloga u filmu Tesna koža, koja se snimala u nastavcima i punila bioskope iz osamdesetih godina. Odatle potiče i čuvena replika „Lepa Brena za četiri osobe“, kad Srećko Šojić o trošku preduzeća poručuje Mile voli disko.

Početkom ovog veka u seriji Bela lađa, kreirao je ne samo ulogu, već i fenomen Srećka Šojića.

Reditelj Mihajlo Vukobratović kaže da je Lane Gutović uspeo da gledaoci zavole lik koji nema nijednu pozitivnu osobinu.

„Šojić je od početka do kraja apsolutno negativan. Talenat Laneta Gutovića je bio u tome da taj negativni lik prilepi za gledaoce. I to jeste veliki glumački talenat, jer preokrenuti naglavačke kožu, ma koliko bila tesna, je vrlo komplikovano“, smatra Vukobratović.

Glumac Aleksandar Dunić, koji u seriji Bela lađa glumi batlera Ćirka smatra da je uloga Srećka Šojića bila doktorat iz glume Milana Gutovića.

„Nemoguće je zamisliti da Srećka Šojića igra neko drugi“, tvrdi Dunić.

Scenarista Siniša Pavić ističe da je Lane Gutović ulogom Srećka Šojića postao deo milionskog gledališta.

„Publika ga je zavolela, on je postao njihov, ušao je u njihove živote“, navodi Pavić.

Ta uloga je prijanjala uz njega, kao da oblači sopstveni kaput, dodaje Aleksandar Dunić.

Mihajlo Vukobratović kaže da je uloga Šojića samo delovala lako, ali da je iza toga stajalo mnogo napornog rada.

A na pitanje koja je to rečenica Srećka Šojića, koju je Ćirko zapamtio, glumac Aleksandar Dunić odgovara: „Sistem je od Pantića, malog sitnog gubitnika napravio velikog kriminalca“.

Nema ružnih žena, ima malo rakije

Nije mi jasno kako je došlo do toga da humor bude proglašen nekim lakšim žanrom, jer ja, naprotiv, mislim da je on najteži žanr, govorio je Gutović.

„U komediji falsifikata nema. Ili će se publika smejati, ili neće, tu laži i prevare nema“, rekao je u jednom od svojih intervjua.

Glumac Irfan Mensur kaže da je sa Lanetom najčešće plakao. Ali od smeha.

„Njemu kad je nešto bilo mnogo smešno, on se nije smejao, njemu su suze tekle“, priseća se.

Gutović je govorio i kako je bio građen za ulogu ljubavbnika, ali mi je ona od početka bila idiotska. Ne znam zašto, ali meni u komadu Romeo i Julija, Romeo deluje kao kreten, govorio je.

„Zaljubljenost je medicina proglasila za depresivno stanje, što podrazumeva da na sceni igrate jednog depresivnog čoveka koji je spreman da čini nenormalne postupke zarad te ljubavi. Zato sam ja gledao da taj fah koji mi je namenjen, obiđem i ne uđem u taj kliše“, ovim rečima je Lane Gutović obasnio kako se obreo u komediji.

Tako su se prepričavale i njegove šale na račun žena. Na primer, onaj o kelnerici, koja je: „Ružna, bicikl na nju da ne nasloniš“.

„Šta ti treba da radiš? Poručiš odma dve duple ljute rakije i popiješ na eks. Prvo da iz glave izbrišeš sve one lepotice sa kojima si nekad imao posla. A onda poručiš još jednu rakiju, koju ne pije na eks, već lagano i pristupiš prolepšavanju kelnerice. Jer, rakija to je neverovatno kozmetičko sredstvo. Nema tog liftinga koji će tako da ulepša ženu kao rakija. Naravučenije je da nema ružnih žena, ima malo rakije“, govorio je u svojim predstavama.

Glumac Irfan Mensur prisetio se kako su jednom u Moskvi u velikom liftu bili zajedno sa kompletnom ženskom košarkaškom reprezentacijom SSSR-a. Bile su toliko visoke da su im dvojica jugoslovenskih glumaca bila do pojasa. Mensur je Laneta upozorio da se uzdrži od neslanih šala. Gutović je svih sedam spratova dok se lift spuštao na dole, poštovao dogovor. Tek kada su košarkašice izašle iz lifta i bile na bezbednoj udaljenosti, Mensur je primetuo da Gutoviću idu suze. Od smeha.

Zbog humora na račun žena dobijao je i tužbe. Bez obzira na to, skrupule i nametnute norme nisu postave ogradu ni njegovom britkom jeziku ni njegovoj satiri.

Saradnja s Lanetom teža i od Golog otoka

„Ja sam kao država. Razlika je samo u veličini aparata. Državni aparat je veći“, govorio je Gutović.

Šta će mladima budućnost kad su sada u najboljim godinama, poručivao je. Ne poznajem mlade glumce, najmlađi koga znam je Vlasta Velisavljević, rekao je jednom prilikom Lane Gutovic. A jednom drugom prilikom glumac Vlasta Velisavljević je odgovarajući na pitanje novinarke Tanje Peternek kakva je bila saradnja sa Lanetom odgovorio sa: „Auuuh“. Velisavljević je, inače, bio i na Golom otoku, a taj period opisivao je rečima: „Šta je to tri godine? Leto, zima, leto, zima, leto zima. i gotovo“.

Kasnije je u emisiji TV lica, kao sav normalan svet Milan Gutović odgovarao na pitanje novinarke Tanje Peternek Aleksić zašto je saradnja s njim teža nego boravak na Golom otoku.

„Vlasta je patio od viška improvizacije. Kad smo radili Kabare, koji je forma koja ne trpi improvizaciju i gde jedan promašaj vuče niz promašaja za sobom. Zato ne sme da bude promašaja. Vlasta je pokupavao da improvizuje, e onda sam ih ja maltretirao. Nisu navikli na mene takvog, to im je bilo čudno“, odgovorio je tada Gutović.

Po karakteru je, kažu, bio prek. Za neke ljude sam strašno jednostavan, za neke jednostavno strašan, govorio je. „Ponašam se onako kako nekim ljudima odgovara i prija im moje društvo, a nekima se moje ponašanje čini dovoljno dobim za izbegavanje“, ovim rečima je odgovarao na pitanje novinara o svom karakteru.

„Za mene je bio jednostavno lak. Jasno je sledio tekst i dodavao improvizaciju kao trešnje i šlag na tortu“, kaže reditelj Mihajlo Vukobratović.

Reditelj Božidar Đurović kaže da je svaka predstava, svaki susret s njim bio poseban.

O porodičnim tragedijama je ćutao. Irfan Mensur kaže da su mu jednom prilikom u Ljubljani javili lošu vest o jednoj porodičnoj tragediji i da je on iste večeri vozom krenuo za Beograd. Pre nego što je pošao pokazao je prstom na Mensura. Želeo je da krene s njim. Celu noć nisu spavali, sedeli su u spavaćim kolima i ćutali. Kad su stigli u Beograd, Mensur ga je pitao da li mu nešto treba, ali mu je postavio još jedno pitanje. Zašto si želeo da ja pođem s tobom, pitao je Mensur. Lane ga je samo pogledao i rekao:

„Zato što umeš dobro da ćutiš“.

Aleksandar Dunić kaže da je od Laneta Gutovića saznao koliko je život lep.

Pustolov je poslednji put pustio mrak

„On je umeo da bude smrtno ozbiljan, ali je slavio život. Naučio sam od njega šta znači biti pravi i iskren prijatelj, šta znači biti čovek i voleti nekoga do kraja. Iznutra je bio vro zapleten. Bio je častan, pošten, hrabar, nije bio slabić, bio je spremam da se bori za ideju, da podnese žrtvu za istunu. Mnogo je u njemu bilo onog našeg istinskog, epskog. Duboko je bio čovek ovog tla“, govorio je Dunić o Lanetu.

Dobroćudni namćor, kako su ga zvali, Decenijama je izbegavao novinare, retko davao intervjue, a onda je poslednjih godina progovorio. Ne samo o glumi, nego i o društvu, politici.

„Kada vlast postane krhka postane kao sida, sve je vređa, osetljiva je na sve. To je prethodilo i propasti komunizma. Počeli su da ukidaju predstave kao da je udar u temelj države to što će glumci da odigraju neku predtsvu. Svaki kralj koji je ubio dvorsku budalu zato štoga je uvredila je po nepisanom pravilu doživljavao kraj njegove vladavine“, rekao je 2017. godine u emisiji Tako stoje stvari na RTS-u.

I humorom za decu bavio se bez zabušavanja.

Pa je tako kao Pustolov poručivao: „Pozdrav svima na severnoj i južnoj polulopti. Jeste li primetili da uvek kada uđem to učinim bez zabušavanja?“.

Milan Lane Gutović, kao Pustolov, je u više od 400 epizoda podmazivao Severni pol koji škripi, provetravao kavez, vadio trnje indijskom poglavicim Biku Koji Sedi i puštao mrak iz pećine ili bakalnice. I taj 25. avgust ove godine bio bi obično veče.

Da pustolov poslednji put i zauvek nije pustio mrak.