Džek Dimić za RTS: U Njujorku nije smak sveta

Često ste na relaciji Njujork-Beograd. Međutim, ovih dana nije poželjno biti na ulicama bilo kog grada, osim u kući. Ko u Njujorku mora napolje, a ko želi napolje? Kako izgleda Njujork danas?

Njujork izgleda u skladu sa situacijom. Mnogo je manje ljudi na ulici, automobila, kompletnog saobraćaja. Međutim ljudi izlaze na ulicu, jer mi nemamo restrikciju ovde, ni vremensku, ni restrikciju kretanja. Jedina mera koja je uvedena je da se ne socijalizujemo fizički, odnosno da ne dolazimo u fizički kontakt jedni s drugima i da držimo rastojanje najmanje od dva metra.

Uprkos merama, veoma potresne slike stižu iz Amerike poslednjih dana. Bolnice na otvorenom, transport mrtvih... Šta je Vama najpotresnije? Kako sve to izgleda izbliza?

Smrt je uvek potresna, ona potresa svakog normalnog čoveka kad vidi takve scene i eto ja sam u tom nekom epicentru ove zaraze, koja se zove Njujork, ali ja činim sve što mogu, čuvam sebe i čuvam druge. Ne ulazim u fizički kontakt i ne približavam se. I to radim uvek kada sam na javnom mestu.

Gotovo da nema države gde je u prvim danima pandemije trebalo ubeđivati građane da ostanu kod kuće, da se izoluju... Kako su to prihvatili oni koji su se zatekli u Njujorku?

Ljudi se ponašaju različito, ali iskreno rečeno, ja ne vidim da je neko u panici ili ogromnom strahu kada izađe napolje, da je to, što kažu, smak sveta. Ljudi su se samo prilagodili situaciji i čekaju da ovo prođe i naravno da ostanu sačuvani, da ne budu zaraženi ili, ne daj bože, da im se zbog virusa desi nešto mnogo gore.

I kultura se prilagodila situaciji, zapravo preselila se na internet. Šta je sa Vašim ulogama i vašim angažmanom? Ima li naznaka kad se vraćate na scenu?

Ja sam trebao da budem ovih dana u Ohaju gde radim film u kom igram glavnog negativca oca Marfija, to je nažalost pomereno zbog koronavirusa, ali dobra stvar u svemu je što sam dobio više vremena da radim na svom liku koji je veoma kompleksan i zahteva, ali prošle nedelje su me zvali iz produkcije da vide kako sam i da kažu da budem spreman za nekoliko meseci da dođem na set u Ohajo.

Kažete nekoliko meseci, šta to zapravo znači? Jesu li precizirali, možete li vi da prognozirate?

Ja mislim da ćemo do kraja maja polako početi da izlazimo, govorim za Njujork, nisam Nostradamus da mogu da predvidim, ali krajem maja, početkom juna ćemo se verovatno vratiti tom normalnom načinu života bez vanrednog stanja. To su moja očekivanja. Nadam se da nisam preterani ni optimista ni pesimista.

A ja se nadam da će se Vaše prognoze ostvariti. Hvala Vam na razgovru za RTS.

Hvala vama i vidimo se u Beogradu kada se sve ovo prođe i kad završim film, jer moram i tamo da završim seriju koju sam počeo da radim. Tako da radujem se dolasku u Beograd. Držite se, proći će ovo. I Beograd i Njujork su izdržali mnogo gore stvari od ovog.