Marina Abramović za RTS: Uvek sam bila ratnik

Posle mnogo vremena vraćate se ovom gradu i ovoj zemlji. Kakav je osećaj?

– Kad se kaže više od četiri decenije toliko to zvuči dugo. I stvarno jeste dugo vremena, to je pola veka kako sam otišla iz ove zemlje. Vraćam se sa toliko emocija, toliko nostalgije, sećanja. Juče sam došla i nisam još spavala. Još preživljavam taj momenat dolaska i sad treba da se otvori izložba.

Šta je „Čistač“, zašto ste tako nazvali retrospektivu? 

– Ne volim da kažem retrospektiva. Meni retrospektiva znači nekako old fashion. Zato kad kažeš retrospektiva onda se od umetnika očekuje da uskoro i umre zato što je napravio sve što je napravio i to je kraj života i kraj ciklusa rada. Htela sam da se zove Čistač zato što to za mene znači nešto drugo – čistač prošlosti, čistač sećanja, memorija, čistač svog sopstvenog dela gde treba da budeš kritičan i očistiš sve što nisi dobro uradio i samo pokažeš publici ono što je najbolje.

Izložbu ste posvetili mladima, za njih ćete održati predavanje i rekli ste da u mladost ove zemlje verujete. Šta od tih mladih očekujete? 

– Ne očekujem mnogo od moje generacije, u stvari od moje generacije ne očekujem ništa. Moja generacija je uradila to što je uradila, ali mladi ljudi, to je budućnost. Kada na moju izložbu dođu mladi ljudi ja znam da moj rad živi kroz njih. I to je meni vrlo važno. Ne samo da umetnici, nego jednostavno svi mladi ljudi iz koje god profesije dolaze jer imaju neki uvid u moj rad koji može da im da neka uputstva za svoj sopstveni život.     

Koliko savremena umetnost odslikava naše doba, a koliko utiče na njega? 

– Teorija da umetnost može da promeni svet nije tačna. Mislim da mi ne možemo da promenimo svet, ali umetnost je kiseonik našeg društva, sa umetnošću možeš da vidiš stvari na drugi način, otvori ti svest. Umetnost je vrlo važan deo naše kulture. 

Sledeće godine je vaša velika izložba u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu i to je prvi nastup jedne žene u istoriji te institucije. Koliko vam ta činjenica znači?

– Izgleda da sam nekako uvek bila ratnik i uvek sam bila prva u mnogim stvarima. U našoj zemlji kada sam počela da radim performans umetnost, to se nije smatralo ničim, tako da sam stvarno morala da se za 50 godina izborim za svoje mesto u društvu. I sada, posle 250 godina, žena nije bila u Kraljevskoj akademiji, ja nosim dosta odgovornosti.