Ceca Bojković: Gluma je traganje za istinom

Glumica je istakla da se uvek borila i da će se boriti za dignitet svoje profesije. Kao predsednik Udruženja dramskih umetnika išla je, kaže, i kod bivšeg predsednika Slobodana Miloševića da se bori za smenu ministra kulture.

„Danas bih se založila za primanje mladih u pozorište i za povećanje plata i penzija glumaca“, rekla je Bojkovićeva.

Kaže da podržava sadašnjeg ministra kulture Vukosavljevića u borbi protiv rijaliti programa.

Za vreme Nato agresije na Srbiju Ceca Bojković je poslala pismo koleginici Glendi Džekson, ministarki u Vladi Tonija Blera. Naziv pisma je bio „Šekspirijanska tragedija na ulicama Srbije“.

„Naravno to je bilo strašno, naročito kada je bila bombardovana televizija i to je bio vrhunac zla. Nedelju dana posle toga nisam mogla da se smirim i napisala sam otvoreno pismo Glendi Džekson, kao koleginica koleginici sa svojim punim imenom i prezimenom, kao i repertoarom uloga koje sam igrala, jer sam igrala neke od istih uloga koje je igrala ona“, rekla je glumica.
U pismu, je, kako navodi, pisalo „svašta“.

„Pisalo je o krvavoj Šekspirijanskoj tragediji koja se dešava na našim ulicama, a ne samo na pozorišnim scenama. Pitala sam je kako bi se ona osećala da je njihov Bi-Bi-Si bombardovan. Govorila sam o slučajevima, kao što je mala Milica koja je stradala u Batajnici, kao i o svim kolateralnim štetama, kako su oni tada to nazivali. Ona je bila tada u Laburističkoj stranci, ministarka saobraćaja u Blerovoj vladi. U to vreme nisam imala internet i kod nas nisu bile razvijene drutvene mreže, ali sam se postarala preko mog kolege Cvetkovića, koji je bio upravnik Ateljea 212, i on je to pismo poslao ronaldu Harvudu. On je dolazio kod nas i u vreme sankcija kada se igrala njegova predstava „Gardarober", u JDP-u, sa Ljubom Tadićem i Perom Kraljem. Preko Harvuda je pismo stiglo do Glende Džekson, koja mi nikada nije odgovorila, a Harvud je rekao Cveletu, da je ona primila to pismo lojalna svojoj vladi, ali je poručila da će sve to uskoro stati, i stalo je u junu“, ispričala je Svetlana Bojković.

Nastavlja sa pričom i priseća se da je posle godinu dana upoznala Harvuda u Budvi kada je primao nagradu „Stjepan Mitrov Ljubiša“, koji ju je pet puta pitao da li je dobila odgovor na pismo.

Svetlana Ceca Bojković je pola veka na sceni teatara, ostvarila je preko 200 uloga na televiziji, filmu, pozorištu, radio dramama.
Dobitnica je najznačajnijih priznanja, „Dobričin prsten“, „Žanka Stokić“, „Pavle Vuisić“.

Glumica je komentarisala i poslednju nagradu koja joj je dodeljena.

„Nagrada je vrlo značajna, samim tim, što pre svega nosi ime Jovana Sterije Popovića koji je do dana današnjeg ne prevaziđen sa svojim komedijama. Bila sam mlada kada mi je izmakla ta nagrada i bila je to predstava Pučina, koja je bila kultna predstava u režiji Dejana Mijača. Igrala sam Jovanku, i glavni favoriti za nagradu bili smo Lane Gutović i ja, koji smo igrali glavne uloge. Dejan i Lane su tada dobili nagrade, a ja nisam. Naravno, pošto sam bila mlada mene je to sekiralo“, izjavila je Bojkovićeva.

Dodala je da je posle toga retko odlazila na Sterijino pozorje, jer, kako tvrdi, predstava treba da bude selektovana, a u vreme o kome govori, smatra da su birani samo domaći tekstovi, što se kasnije menjalo.

„Ipak sam uspela da dobijem dve nagrade. Jedna je bila nagrada publike, znači to nije Sterijina nagrada, tako da je ovo sada meni mnogo draže što se odnosi na ceo moj opus“, zaključila je Svetlana Bojković.