Tajno Čerutijevo bogatstvo – izbliza

Vila koja se nalazi iznad Torina, gde su nekada bile fabrike i Čerutijeva kancelarija, prava je „Ali Babina pećina“ i po umetničkim delima i po autentičnom antičkom nameštaju koje je Čeruti sakupljao decenijama.

Nikada se nije ženio i najveći deo prihoda je trošio na kupovinu umetničkih slika i savršenih primeraka nameštaja u italijanskom rokoko stilu.

Pre smrti, Čeruti je osnovao fondaciju koja je jedinstveni prostor dala na upravljanje Muzeju Kastelo Rivoli za savremenu umetnost.

Stručnjaci Muzeja su restaurirali vilu pre nego što je otvorena za posetioce.

Zidovi salona su prekriveni tamnocrvenim tapetama i ogledalima u pozlaćenim ramovima, a u prostoru koji odiše elegencijom italijanskih palata iz 18. veka, nalaze se slike Renoara i drugih umetnika sa kraja 19. i početka 20. veka.

Za publiku koja posećuje muzeje, ovo je sasvim novi doživljaj. „Ni umetnici, ni publika ne mogu više da podnesu jednostavnost enterijera drugih muzeja savremene umetnosti“, rekla je Karolina Kristov Bakarđijev, direktorka Čerutijeve vile.

Kolekcionarstvo kao lična potreba 

Čerutijev dom ima oko 1.000 eksponata. Bakarđijeva, koja je u dva navrata bila umetnički direktor „Dokumenta“, festivala savremene umetnosti, rekla je da „posmatra Čerutija kao tip bogatog kolekcionara koji je želeo da posle njegove smrti kolekcija može da postane javni muzej, dostupan svakom pokloniku umetnosti“.

Čeruti je u vilu dolazio za vikend da bi ručao u bašti sa orhidejama. Jedino je zimi obedovao u trpezariji, koju krase slike De Kirika, koga je naročito voleo. Želja mu je bila da poslednje dane života provede u tornju vile okružen srednjovekovnim slikama; ipak, umro je u torinskoj bolnici.

Malo je ljudi znalo da Čeruti poseduje umetničke slike iz svih perioda, retke knjige, skupocene tepihe, keramiku, nameštaj...

„Kolekcionarstvo je bila lična potreba Čerutija“, kaže Bakarđijeva, i posebno ističe sliku Dosa Dosija iz 16. veka na kojoj je prikazan Sveti Jeronim.

Stručnjaci su procenili da je među najboljim slikama Čerutijeve kolekcije – slika Jakopa Pontorma iz 1540, na kojoj je prikazan nepoznati čovek s rukavicama i knjigom.

Rafiniran ukus

Enterijer Čerutijeve vile je ono što stručnjaci nazivaju Rotšildovim stilom, i u tom ambijentu slike umetnika 20. veka deluju pomalo neobično.

Čerutijev ukus za slike umetnika 20. veka bio je veoma rafiniran. Na zidu stepeništa koje vodi na drugi sprat, može se videti čitava kolekcija slika Frensisa Bejkona.

Među umetnicima čije slike je kupovao jesu i Amadeo Modiljani, Paul Kle, Huan Miro i Fernan Leže.

Zidovi sobe njegove majke, koja je veoma retko dolazila u vilu, prekriveni su vrhunskim delima nadrealista, futurista i ekspresionista, koja bi, kako je kazala Bakarđijeva, mogla da krase najuglednije muzeje.