Ju Nesbe u ponedeljak u Beogradu

Nesbe je odrastao u porodici velikih zaljubljenika u muziku – oca koji je slušao kantri i brata, velikog obožavaoca „Bitlsa“.

Pod njihovim uticajem, Nezbe je tražio sopstveni muzički ukus krećući se od glam i progresivnog roka (Dejvid Bouvi i Frenk Zapa) do novog talasa američkog roka („R.E.M“, „Grin dej“, „Drim sindikejt“).

Međutim, prekretnica je bila na koncertu Brusa Springstina u Švedskoj kada je došao na ideju o sopstvenom bendu.

Sa bratom Knutom Nesbeom (gitara) i drugarima Magnusom Larsenom (bas gitara) i Espenom Stenhamerom (bubnjevi), Ju Nesbe (vokal i gitara) je 1992. godine osnovao rok sastav „Di dere“ (Di Derre).

Ovi momci iz norveškog Moldea nisu imali neke velike ambicije.

Stvarali su muziku za sebe na tekstove o svemu što je bilo povezano sa njihovim rodnim Moldeom.

Prvi singlovi su se odmah zavrteli na TV3 što je trasiralo dalji put „Di derea“ čiji članovi nisu baš bili sigurni da li bi objavili album.

S druge strane, stvarajući muziku shvatili su da ipak žele da to podele sa publikom, a onda su počela da se javljaju i izvesna očekivanja od strane publike.

Tako su ipak objavili debi album Den Derre med Di Derre 1993. godine.

Pravi komercijalni uspeh je usledio godinu dana kasnije sa albumom Kvinner og klaer (Žene i garderoba) koji je kasnije preimenovan u Jenter og sann (Devojke i stvari) nakon što im je istoimeni časopis pretio tužbom.

Album je bio rasprodat u 200.000 primeraka što ga svrstava u jedan od najuspešnijih u norveškoj muzičkoj industriji.

Usledila su još dva studijska albuma i kompilacija Best of.

Najveću slavu im doneo album Gum iz 1996, dok je Turn Me On iz 1998. dobio najbolje ocene kritike.

Od 1998. grupa se retko pojavljuje i održi tek poneki koncert kao što su nastupi na Džez festivalu u Moldu.

Godine 1999. ga nisu pustili da uđe u Srbiju

Legenda kaže da je neko Nesbeu jednom rekao da bi mogao da napiše knjigu o putovanjima s bendom i on je to shvatio kao izazov.

Otišao je u Australiju na šest meseci i vratio se sa prvom knjigom o detektivu Hariju Huleu.

Nesbe je svojevremeno bio i vrhunski fudbaler „Moldea“ i uspešan broker, a njegovi romani prodati su u skoro 40 miliona primeraka širom sveta.

Srpska izdavačka kuća „Laguna“ objavila je 16 romana ovog autora od kojih 11 pripadaju serijalu o Huleu.

„Moji protagonisti imaju moralne dileme i moraju da naprave izbor, a ja se trudim da ne budem sudija njihovim izborima. Jedno veliko pitanje koje se trudim da postavim jeste šta je slobodna volja, šta je moralnost, da li je to nešto bogomdano ili je okvir koji nam je društvo nametnulo kako bismo bili efikasniji“, objašnjava Nesbe.

„Laguna“ je nedavno objavila još jednu Nezbeovu knjigu – „Magbet“, kao deo edicije „Hogart Šekspir“ u okviru koje veliki svetski pisci ponovo interpretiraju Šekspirova dela.

Ovo će inače biti Nesbeova prva poseta Beogradu.

Slavni pisac je želeo da dođe u Beograd 1999. godine tokom NATO bombardovanja Jugoslavije, ali je dobio neobičan uslov od vladajuće partije – da povede svoj muzički sastav i svira na stadionu u Beogradu.

Pošto bi se to protumačilo kao podrška Slobodanu Miloševiću, Nesbe je odbio, te ga nisu pustili da pređe granicu.