Pametni liftovi, male kancelarije, kraj soliterima i turizmu – arhitektura posle pandemije

Od antibakterijskih mesinganih kvaka do širokih, prostranih bulevara – naše gradove i zgrade u njima oduvek su oblikovale bolesti i epidemije. Upravo je kolera bila razlog da se projektuje ovakva mreža ulica, jer je epidemija iz 19. veka naglasila potrebu da se uvede kanalizacioni sistem koji je zahtevao da putevi iznad budu mnogo širi i ravniji. Istovremeno doneti su i novi urbanistički zakoni kako bi se sprečila prenaseljenost.

Treća pandemija kuge, bubonska epidemija koja je započela u Kini 1855. godine, promenila je način građenja gotovo svega – od odvodnih cevovoda do pragova na vratima i načina zidanja temelja, objavivši globalni rat pacovima. Čak je i estetika modernizma čistih linija nastala kao posledica tuberkuloze, ugledajući se na sanatorijume okupane svetlošću, soba obojenih u belo, kupatila obloženih belim pločicama kao i sveprisutnih srednjovekovnih stolica. Formu je, kao i funkcionalnost, uvek pratio strah od infekcije.

Svakom od nas koji dane provodimo distancirani i u samoizolaciji, dok su zatvorene prodavnice, tržni centri, napuštene kancelarije, a urbani centri podsećaju na grad duhova, teško je a da se ne zapita kakav će uticaj kovid 19 imati na naše gradove. Da li ćemo svoje domove morati da prilagodimo radu od kuće? Hoće li se graditi širi trotoari kako bismo mogli da držimo odstojanje jedni od drugih? Da li ćemo izbegavati da se nastanjujemo u gusto naseljenim četvrtima? Kako ćemo raditi u kancelarijama otvorenog tipa i voziti se liftom?

Radni prostor će doživeti najveće promene

Arjun Kajker, koji je čitavu deceniju predvodio tim arhitekata u firmi „Foster i partneri“, a sada radi kao glavni analitičar za arhitektonsku kompaniju Zahe Hadid, smatra da ćemo uskoro videti šire prolaze i hodnike, više stepeništa i odvojenih prostora između različitih odeljenja.

„Do sad smo nastojali da se obrišu granice između različitih timova, ali mislim da se prostori više neće tako lako preplitati“, dodaje Kajker.

Veruje i da će posle pandemije visoke zgrade postati mnogo manje privlačne i korisne. Takođe, predviđa budućnost gde će se čak i lift zvati pomoću pametnog telefona. Vrata kancelarija će izgledati nešto kao u Zvezdanim stazama – otvaraće se automatski pomoću tehnologije za prepoznavanje lica.

Da li nas očekuju gradovi za pešake

Mnogi američki urbanisti strahuju da će ovi novi trendovi vratiti ljude u automobile i predgrađa. Vejnrajtovi evropski sagovornici, pak, vide drugačije trendove. Profesor na Univerzitetu u Delftu, Vauter Fanstiphaut, smatra da je sad najbolji trenutak da se razmatraju gradovi za pešake.

„Da li bi koronavirus mogao da bude katalizator za decentralizaciju? Imamo ogromne bolnice i ljude koji žive jedni drugima na glavi, ali opet moraju da prevale ogromne razdaljine da bi stigli do njih. Pandemija nam nalaže da bi bilo bolje ravnomernije rasporediti manje bolnice i škole i ojačati lokalne zajednice“, navodi Fanstiphaut.

Da li će se išta, zapravo, promeniti

Naravno, uvek je moguće da će stvari ostati kakve jesu. Vejnrajt ističe da SARS nije ubio stanovanje u ekstremno visokim zgradama. Ipak, pre sto godina su promene u urbanizmu značajno doprinele zdravlju i blagostanju stanovništva Evrope i Severne Amerike, i to bez upotrebe lekova.

Profesorka Sali Dejvis je u svojoj knjizi Lekovi ne rade napisala da „Gotovo bez izuzetka, pad broja preminulih od najvećih ubica s početka 20. veka desio se pre početka široke upotrebe antibiotika posle Drugog svetskog rata. Skoro polovina ovog pada desila se pre 1931. godine. Padu smrtnosti su najviše doprineli bolja ishrana i higijenski uslovi, kao i veća razdaljina između stanova. Sve ovo doprinosi sprečavanju i smanjenju širenja zaraznih bolesti“.

Suočeni sa novim medicinskim izazovima u vidu pandemija i otpornosti bakterija na antibiotike, možda ne bi bilo loše razmotriti kakve promene treba uvesti.