„Levi Štraus“ radi na farmerkama od konoplje

Legalizacija u Sjedinjenim Američkim Državama, prošlog decembra, donela je zemljotres na polju uzgoja industrijske konoplje. Predviđanja stručnjaka su da će do 2026. godine ta grana privrede vredeti 11,5 milijardi evra (13,03 milijardi dolara), piše Biznis insajder.

Iako se na sve strane mogu videti proizvodi sa kanabidiolom dobijenim iz konoplje, ova biljka izgleda da će se probiti i na tržište odeće. Ikona u oblasti proizvoda od teksasa, kompanija „Levi Štraus“ na putu je da to ostvari.

Rezultat napora u kompaniji su farmerke i jakna koji su napravljeni od 69 odsto pamuka i 31 odsto konoplje, a mešavina je na dodir identična pamuku.

Ovo je izuzetno važno jer konoplja, biljka koja za razliku od kanabisa sadrži mnogo manje supstance THC, traži znatno manje vode i đubriva tokom uzgoja nego pamuk.

S druge strane, za razliku od pamuka, materijal koji se dobija od konoplje težak je za šivenje. Vlakna pamuka dobijaju se iz mekanog pupoljka na vrhu biljke, dok vlakna od konoplje nastaju obradom njene tvrde stabljike.

„U pitanju su duža, čvršća, grublja vlakna. Ona ne žele da se pretvore u nešto mekše, već u konopac“, objasnio je Pol Dilindžer, rukovodilac proizvodnih inovacija u kompaniji „Levi Štraus“.

Međutim, legendarni proizvođač pronašao je način da vlakna konoplje razmekša i olakša mešanje sa pamukom. Takođe, u procesu se koristi malo vode, manje nego što to traži pamuk.

Dilindžer navodi da je u pitanju projekat koji će se nastaviti tokom narednih godina: „Naša namera je da ovo dovedemo do centralne proizvodnje, da ga učinimo sastavnim delom lične karte 'Levisa'“.

Rad na poboljšanju kvaliteta mešavine pamuka i konoplje nastavlja se, ističe Dilindžer, do momenta u kojem će kod većine proizvoda odnos biti pola-pola, a u nekim slučajevima čak i stoprocentna konoplja.

Potreba za zamenama za pamuk postala je očigledna kada su upoređeni potrebe tržišta za pamukom i nedostatak vode koja je neophodna za njegov uzgoj i obradu u tkanine.

Analizom jednog istraživanja sprovedenog u Evropi, u „Levisu“ su došli do zaključaka, a potom i ovog neverovatnog otkrića. Naravno, ljubomorno čuvaju detalje i saradnike, ali ponosno ističu da je materijal, koji je spreman za tržište, dobijen za tri godine.