Palma de Majorka – gospodski šarm prestonice Baleara

Nepregledno more iz kojeg izranja planinski masiv, parajući oblake – prva je slika koju ćete ugledati sletajući na Majorku. Potom šarenilo stabala pomorandži i maslina u dolini, ukrašenih kamenim vetrenjačama koje se šepure sa svih strana, sve dok ne stignete do prestonice Palme.

Majorka je najveće od Balearskih ostrva, kako mu i samo ime govori. 

Gde ima veliko, ima i malo, pa je u sastavu arhipelaga i Menorka, te mondenska Ibica (iako bi pravilnije i približnije španskom jeziku bilo da je izgovaramo Ibisa), zatim i ostrva Formentera i Kabrera.

Osim španskog, službeni jezik je i katalonski, a u manjim mestima i zaleđu dominantan je majorkin, balearski dijalekt katalonskog.

Ostrvo je raj za ljubitelje mora, sunca i mediteranske kulture, a zbog svojih prelepih plaža, živopisnih gradova, bogate istorije i impresivnih građevina, stecište je stotina hiljada turista iz Evrope i sveta.

Prestonica Palma de Majorka spoj je tradicionalnog i modernog. Delom će vas podsetiti na obližnju Barselonu, ne samo zbog činjenice da se jedna od glavnih ulica, koja poput žile kucavice vijuga centrom grada, takođe zove Rambla.

Na glavnom gradskom trgu, Plasa de Espanja, spomenik osnivaču dinastije Aragon, Haimeu I Osvajaču, koji je pobedio Arape i vratio Baleare pod hrišćansku vlast početkom 13. veka.

Na njegovom grbu neobičan detalj - šišmiš, koji ima posebnu simboliku. Kada je kraljeva vojska oslobodila Valensiju, jedne mirne noći dok su svi spavali, probudio ih je neobičan zvuk i kralj je naredio da trupe budu u pripravnosti.

Ispostavilo se da su mavarske snage pripremale prepad, ali ih je hrišćanska vojska spremno dočekala i odbranila grad. Kralja je zanimalo kakav ih je to čudan zvuk upozorio na napad i otkriveno je da je u pitanju bio šišmiš, pa je u znak zahvalnosti šišmiš ostao kao simbol na grbu grada Valensije.

Šetnja šarmantnim uskim uličicama starog grada u Palmi poseban je doživljaj. Osim drevnih znamenitosti, naići ćete na mnogobrojne galerije, suvenirnice, prodavnice, restorane i poslastičarnice, u kojima možete degustirati lokalne specijalitete i slatkiše.

Jedan od najpoznatijih je pita ensaimadas, vazdušasto testo poput krofne, pravljeno sa svinjskom mašću radi dobijanja posebnog ukusa, koji me je podsetio na detinjstvo i neke starinske kolače koje mi je mesila majka.

Vizurom grada dominira velelepna katedrala Santa Marija de Majorka, čiju je gradnju, koja je trajala četiri veka, inicirao upravo Haime I. Građevina poznatija pod imenom La Seu, koja ostavlja bez daha, jedna je od najlepših i najvećih gotskih katedrala u svetu.

Većina gotskih katedrala ostavlja, bar na mene, taj božanski utisak, kao da se u njih neka divinska snaga i lepota direktno spušta s neba. Ovde posebno imam taj osećaj. Koliko god da je grandiozna i impresivna spolja, u unutrašnjosti katedrale srce mi bukvalno zaigra od radosti, a reči ustuknu.

Optočena čipkom u kamenu i zadivljujućim rozetama i vitražima, tera vas da satima ostanete unutra, uživajući u igri svetlosti koja se prelama i poigrava na zidovima u svim bojama duge.

Zanimljivo je da svakog drugog februara i jedanaestog novembra, datuma koji nose neku posebnu numerološku simboliku, sa svoje dve dvojke ili četiri jedinice, rozete prave poseban svetlosni fenomen, jer zraci sunca kroz jednu, prave na suprotnom zidu novu rozetu tačno ispod druge, čineći vizuelni efekat u obliku osmice. Taj specifični Festival svetlosti dvaput godišnje posebna je atrakcija za posetioce, koji se željno iščekuje. 

Neposredno ispred, puca spektakularan pogled na palme i šetalište uz more, koji vas mame da protegnete noge, ali i zaplivate, jer je na par koraka odatle i jedna od gradskih plaža.

Najlepša u gradu, Kala Major, nalazi se u blizini kraljevske palate Palasio de Marivent, gde španska kraljevska porodica tradicionalno provodi letnji odmor. Sitan pesak, palme i čisto tirkizno more usred gradske vreve imaju pomalo kanski ambijent.

Na ostrvu je mnogo prodavnica, kafića i restorančića sa imenom Nadal, ne zato što imaju veze sa španskom teniskom legendom, najpoznatijim rođenim Majorčaninom, koji se nedavno penzionisao, nego zato što je prezime Rafaela Nadala ovde izuzetno često. Pa zašto ne iskoristiti popularnost svog zemljaka u marketinške svrhe.

Bilo mi je neobično prvog dana boravka što sam, gledajući fizionomije ljudi na ulici i slušajući njihov izgovor, imala utisak da se nalazim u nekoj latinoameričkoj zemlji, a ne u Španiji, ali ubrzo sam shvatila.

Ogroman je broj imigranata na ostrvu, koji su došli ovde u potrazi za boljim životom. Čini se da ih je najviše iz Latinske Amerike. Verovatno zbog odsustva jezičke barijere, ovde najlakše nalaze posao, a s obzirom na procvat turizma poslednjih decenija, toga uvek ima.

Snalažljivi mladi Argentinac Federiko, student veterine i instruktor tenisa, došao je ovde pre tri godine i sa nekoliko prijatelja započeo unosan biznis. Voze svakodnevno putnike udobnim kombijima do najpoznatijih plaža u okolini, koje su na oko sat vožnje od grada.

Jednodnevni izlet naplaćuju papreno, ali turistima koji ne unajmljuju automobil na ostrvu, ovo je jedinstvena prilika da se okupaju u tirkiznom raju Kalò des Mores ili Kala Ljombards. Kaže da praktično nemaju konkurenciju. 

Društvene mreže su čudo. Iako ćete na Majorki naći sijaset uvala gde se mediteranski smaragdi i akvamarini takođe pretapaju, stvarajući najlepše palete, ovih nekoliko plaža najpopularnije je na Tik-toku, i turisti ih opsedaju u tolikoj meri da vam je neprijatno da plivate. Čak i u drugoj polovini oktobra, kada su okolni parkinzi gotovo pusti, na plažama niste imali gde da stavite peškir.

Može se samo zamisliti kako to izgleda usred sezone kada je ogroman parking plato, na bar kilometar udaljenosti od plaže, „pun k'o oko". Nema igla gde da se udene.

Na stranu to što u vreme promene temperature mora, morate i da se pomučite da tokom plivanja eskivirate mnogobrojne meduze. Moju saputnicu na izletu jedna je pošteno ožarila. Ja sam iz predostrožnosti istraživanje morskih dubina delimično zamenila veslanjem na dasci po zalivu. Od davnog susreta s jednom malteškom meduzom još nosim trag na ruci.

Vlasnicima brojnih luksuznih vila u okolini, koji su svoje kvadrate plaćali suvim zlatom, ali i Majorčanima zabrinutim za budućnost ostrva pod invazijom prevelikog broja posetilaca, najezde turista predstavljaju ozbiljan problem, i bilo je masovnih protesta.

Do Kalò des Mores put vas inače vodi preko privatnog poseda jednog Nemca, koji je imanje tu kupio pre više od trideset godina i čija kamena vila na brdu krasi pejzaž.

Federiko i njegove kolege kompenzuju to što dovoze turiste tokom godine, tako što često čiste i održavaju plaže, trudeći se da očuvaju njihovu autentičnost. Argentinac na Majorki bude osam meseci, od marta do novembra, koliko traje sezona. Ostatak godine uglavnom putuje po svetu i svrati kući ponekad.

A Nemac? Pitanje je da li uopšte uspeva da siđe i okupa se u toj lepoti pod opsadom turista, na koju mu s terase puca pogled.