Posao turističkog vodiča je lep, zanimljiv, unosan, ali i težak

Uzbudljiv i kreativan, ali isto tako naporan i odgovoran, posao u turizmu uglavnom biraju mladi, upravo zbog tempa koji zahteva. Najčešće su zainteresovani da budu turstički pratioci ili turistički vodiči. To zanimanje zahteva obrazovanje, jer su turistički radnici, pre svega vodiči, na neki način ambasadori zemlje u kojoj rade. Međutim, broj studenata na Visokoj turističkoj školi u blagom je padu.  

„Svakako broj studenata opada, mislim da to generalno može biti vezano i za demografiju naše zemlje ali verujem da uz pravilno obrazovanje mladih kadrova i turizam može biti atraktivan. Posao turističkog vodiča može biti jako unosan pogotovo ako radite sa strancima tako da mislim da postoji budućnost koju mladi treba da vide u tome samo je bitno da budu obrazovani kako bi strancima na najbolji mogući način preneli znanje o našoj zemlji“, objašnjava Jelena Stefanović predavač Visoke turističke škole i turistički vodič.

Turizam je od svih privrednih grana pretrpeo najviše posledica zbog pandemije korona virusa, objašnjavaju upućeni. Milioni turističkih radnika ostali su bez posla širom sveta. Iako je domaći turizam profitirao u tom periodu, iz turizma, a i iz Srbije, otišlo je dosta radnika. Trenutno je 83.000 zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu.

Branko Krasojević, direktor agencije „Savetnik u turizmu“, kaže da je neophodno sticati znanja u neformalnom obrazovanju jer akademsko obrazovanje nije dovoljno.

„Moramo ići na sistem doživotnog učenja i pratiti promene čak ići u susret njima. Nedostaju nam ankete, istraživanja, bavljenje tražnjom, bavljenje turistima, i to ne bilo kojim turistima već u skladu sa tim iz kojih zemalja turisti kod nas dolaze“, navodi Krasojević.

„Često jedini lokalac kojeg će turisti upoznati kad dođu u Srbiju će biti turistički vodič i on mora da ima veliko znanje o našoj zemlji, da bude dobar predstavnik naše zemlje. Zato je jako važno ulagati u edukaciju turističkih vodiča upravo zbog tog ambasadorskog posla koji oni imaju“, istakla je Jelena Stefanović.

Srbija je pre dve godine od turizma imala prihod od skoro tri milijarde evra, od čega je nešto više od dve milijarde došlo iz Evrope. Najviše smo prihodovali od gostiju iz Bosne i Hercegovine, zatim Rusije i Turske.

U isto vreme, prema podacima Narodne banke Srbije, turistički rashodi su bili 2,3 milijarde evra, što znači da su toliko naši turisti potrošili na odlaske u inostranstvo. I dok smo sa Rusima imali suficit, deficit smo imali sa Turskom u koju je otišlo 408 miliona evra. 

„Veliku pažnju posvećujemo obrazovanju našeg osoblja. Ministarstvo redovno održava kongrese i radi obuke turističkih i ugostiteljskih radnika u skladu sa svetskim trendovima, ali i mi sami u hotelu organizujemo radionice kako bi naše usluge bile na najvišem nivou. Održivost i zaštita životne sredine nam je među prioritetima, što potvrđuje i plava zastava na plaži“, precizirao je Subutaj Hakan, hotelski menadžer u Alanja.

Neophodna ulaganja u obuke i kurseve jezika

Svetske trendove prati i Srbija, kažu u Ministarstvu turizma i omladine, sarađuju sa udruženjima hotelijera, banja i sa nevladinim organizacijama koje se bave pitanjima turizma.

„Svake godine sprovodimo konkurs za prijem turističkih vodiča koji polažu za licence i u ovom trenutku imamo 1.600 turističkih vodiča u našoj zemlji i 600 pratilaca. Tu je neophodno dodatno uložiti napore da se obezbede vodiči za deficitarne jezike to pre svega mislim na kineski, hebrejski, na turski, arapski jezik naravno i neke jezike zemalja iz regiona kao što su rumunski, mađarski. U ovom trenutku još uvek nedostaje svih profila pogotovo zbog toga što očekujemo u narednim godinama ekspanziju zbog održavanja Ekspo izložbe. Dakle, treba i ljudi u menadžmentu i dodatno treba ljudi na srednjem nivou odnosno recepcionera itd“, objašnjava Uroš Kandić, državni sekretar u Ministarstvu turizma i omladine.

Takođe, treba ulagati i u turističku ponudu koja, kako objašnjavaju stručnjaci, treba da prati turističku tražnju.