Svetlucava građevina koja treperi usred pustinje

Zgrada Maraja – čije ime na arapskom znači „ogledalo“ ili „odsjaj“ – koncertna sala sa 500 mesta, centar je društvenih zbivanja i prostor koji je ugostio umetnike kao što su Ališa Kiz, Andrea Bočeli, Enrike Iglesijas i Džoni Ledžend.

Ali Maraja je i umetničko delo sama po sebi.

Smeštena naspram dramatičnog pustinjskog pejzaža u Al-Uli, samo 39 kilometara od epske arhitektonske lokacije Mada'in Salih, poznate i kao El Hidžr, Maraja je proizvod zajedničke saradnje italijanske dizajnerske firme Giò Forma Studio i Black Engineering-a.

„Zaista verujemo da ako zgrada ne može da se takmiči sa pejzažom, trebalo bi da ga ulepša“, kaže za Si-En-En Florijan Boje, arhitekta koji je projektovao Maraju.

„Imali smo sreću da posetimo lokaciju i bili smo duboko dirnuti prirodnim i kulturnim značajem lokacije, tako da kada smo poslali naše rešenje, prvo što smo napisali bilo je ‘Ovde ne treba da se gradi ništa vidljivo, pa ako zaista moramo da gradimo, trebalo bi da bude neprimetna kocka sa ogledalima’“, dodaje Boje.

Rezultat, na koji se čekalo samo šest meseci od koncepta do isporuke i samo 76 dana izgradnje, predstavljen je 2019. godine.

Izazovi lokacije

Stavljanje velike količine stakla usred užarene pustinje može izgledati kao recept kako da zaslepite putnike namernike.

Boje i njegov tim krenuli su u potragu za materijalima koji bi naglasili okolni pejzaž i zaštitili građevinu od sunčanih, vrućih uslova.

Prvo rešenje je bila nova vrsta stakla – napravljenog od bakra.

Studio Gio Forma je radio sa američkom kompanijom Guardian Glass na kreiranju Gardijan ultraogledala, prilagođenog proizvoda za oblaganje koji je napravljen tako da podnese toplu i sunčanu klimu Saudijske Arabije.

Zgrada je obložena sa ukupno 9.740 panela.

„Domišljatost i upornost dobro su se isplatili Guardian Glass-u jer smo morali da razvijemo rešenja za jedinstvene potrebe koncertne dvorane Maraja“, navodi Jasmina Hodžić, direktorka marketinga kompanije za Aziju i Bliski istok.

„Izazovi koje je predstavljao teren i vremenski okvir bili su pred nama, ali smo nastavili", dodaje.

Intenzivna toplota može da dovede do oksidacije stakla, pa je tim razvio poseban premaz za staklo na Maraji koji će moći da odoli peščanim olujama, ogromnim temperaturnim fluktuacijama i drugim svakodnevnim vremenskim izazovima koji su uobičajeni u pustinji

„Suptilna zakrivljenost na fasadi znači da, iz daljine, zgrada izgleda kao svetlucava fatamorgana okolne panorame – ali kako se posetioci približavaju, vide savršen odraz sebe.”

Umetnost u pustinji

Iako je Maraja trebalo da bude u Al-Uli u dolini Ašar prepunoj palmi, tačna lokacija je odabrana na način koji arhitekta naziva „analognim“ – jednostavnim iznošenjem velikih ogledala u nepregledno peščano prostranstvo i odlučivanjem koje bi mesto bilo najbolje.

„Najveći izazov je bio stvaranje na čistoj i netaknutoj teritoriji nezamislivih pejzaža koji se razvijaju i otkrivaju i sa kulturološke tačke gledišta, te stoga još uvek razvijaju svoj identitet i dizajnerski jezik“, kaže Boje.

Dakle, na koji se jezik dizajna Boje poziva?

Pored Maraje, postoji prava poplava umetničkih projekata koja niču na istorijskom području i oko njega, u kojima učestvuju neka od najprestižnijih imena u svetu kulture.

Francuski izdavač umetničkih knjiga Assouline objavio je seriju naslova koji prikazuju saudijsku arheologiju i arhitekturu. Izlagač vizuelne umetnosti DesertX je dva puta priređivao izložbe u Al-Uli, i dovodio umetnike iz celog sveta da stvaraju dela inspirisani lokacijom.

To nije sve. Početkom ove godine, Mond je izvestio da su „zvezde-arhitekte“, Renco Pijano i Ričard Rodžers, potpisali ugovor kao konsultanti na izgradnji predstraže poznatog pariskog Centra Pompidu u Al-Uli, pod radnim nazivom Perspective Galleries.

Ali Bojeovo iskustvo u dizajniranju Maraje bilo je mnogo više od obične zgrade. On je za Si-En-En rekao da je i on ostao opčinjen Al-Ulom, toliko da njegova firma sada tamo ima stalnu kancelariju.

I to nije sve

Iako bi neki posetioci mogli biti zadovoljni jednostavnim fotografisanjem Maraje i svih njenih svetlucavih uglova, bilo bi pogrešno da ne uđu i u zgradu.

Pored svojih muzičkih nastupa, Maraja je domaćin umetničkim izložbama, najskorije prve izložbe Endija Vorhola u Saudijskoj Arabiji, legendarnog američkog umetnika koji je crpeo inspiraciju iz pop kulture i reklama.

Još jedna velika privlačnost je Marajin restoran, koji se nalazi na krovu sa koga se pruže beskrajan pogled na pustinju.

Restoran vodi britanski kuvar Džejson Aterton, koji je osvojio Mišlenovu zvezdu za svoj londonski restoran „Pollen Street Social”. Estetika je Evropa-sreće-Bliski istok, a sve je dizajnirano u meze stilu.

Hotel koji je najbliži Maraji je prostrano odmaralište Banyan Tree resort.

Inspirisan beduinskom kulturom, hotel ima apartmane sa otvorenim delovima ispod modernih šatora, kao i otvorenim ognjištima, privatnim bazenima i mestima za posmatranje zvezda.

Neki gosti odlučuju da prošetaju dva kilometra dolinom, ali hotel takođe nudi automobile za prevoz između dva odredišta.

Ipak, bilo da dolazite peške ili automobilom, najbolji način da vidite Maraju je da dođete više puta. Od ružičastog svetla zalaska sunca do svetlucavih zora, svako doba dana stvara potpuno drugačiji doživljaj Maraje.