Daleke destinacije – kulturni, ekonomski i etički doživljaj posetioca

Što više pečata u pasošu to smo, kažu bogatiji, naročito kada posetimo zemlje koje su nam i kulturološki potpuno daleke. Prija nam, kažu stručnjaci, ono što nam je nepoznato. Međutim i to izgleda ima svoju lošu stranu.

„Ta velika civilizacijska razlika između određenih delova sveta i turista koji dolaze u ove nešto siromašnije krajeve dovodi do različitih stavova. Najpoznatija tržišta na svetu izbegavaju da vode turiste na takve destinacije ili, ako ih vode, onda ih smeštaju u rizorte gde turisti nemaju direktan kontakt sa lokalnim stanovništvom. To je stvar sve ličnog odnosa prema tim putovanjima. Mi u Srbiji imamo tu vrstu putovanja i trudimo se da ljudi upoznaju i samu destinaciju, a ne samo objekat u kome borave", rekao je direktor Jute Aleksandar Seničić.

Ovakva putovanja, tvrde sociolozi, tipična su za mlade srednje klase kojima je neophodna promocija i utvrđivanje sopstvenog statusa.

Sociolog Bogdan Spirić istakao je da se ovim putovanjima šalju dve poruke - jedna ekonomska, a to je da vi ipak imate više, čim ste uopšte mogli da dođete tu, kako toj osobi sa kojm ste se slikali, dakle vi ste kod nje došli vi ste stranac, vi možete tu da dođete. Drugi aspekt je etički - da taj neko ne izgleda tako dobro kao vi, koji je vidno siromašan, ima upadljiva obeležja siromaštva, ali vama to nije važno - vi se ipak slikate sa njim, vi pričate sa njim.  Napominje da je to taj etički aspekat gde vi pokazujete da ste vi ipak iznad tih nekih ekonomskih karakteristika i to nekad bude korisno, nekad je manje korisno.

 "Mislim da učestvovanje u nekim običajima, kroz recimo oblačenje, način ishrane i slično, ne mora nužno da znači da stavljate onog drugog u inferioran položaj. Da sad meni dođe neko u goste iz neke zapadne zemlje ili možda Amerike, nađemo se na nekoj seoskoj slavi. On stavi šajkaču na glavu, igra kolo sa nama, proba da pije rakiju, iako to nije deo njegove ličnosti i njegovog odrastanja i kulture, ne mora da znači da je sve nas stavio u inferioran položaj. Mislim da su tu jako bitni motivi zašto neko putuje", napomenuo je travel bloger Marko Stefanović.

Dobri primeri su kažu Dominikanska republika, Tanzanija, Kuba i Tajland.

„Na Tajlandu možda imamo najveći broj lokalnih ekskurzija gde su ljudi u prilici da se upoznaju sa životom i običajima kako Tajlanđani žive. Kada govorimo o Tanzaniji, dakle taj Zanzibar koji je aktuelan poslednjih par godina je vrlo zanimljiv. Ono što možemo da primetimo je da siromaštvo postoji, ali da postoji i potpuno suprotna strana, ljudi koji su kupili nekretnine i dolaze iz najrazvijenih zapadnih zemalja. Kuba je opet sa druge strane i politički zanimljiva", napomenuo je aleksandar Seničić.

U jednom se svi slažu – gde god bili i šta god radili najbitnije je da imamo dobre namere. Ali, budimo iskreni, i dovoljno i novca i vremena.