Piroćancu dosadio čips od skakavaca, pa zbrisao u Severnu Koreju

Pre desetak godina, Nenad je vozom iz Pirota krenuo za Kinu, gde je njegova supruga, profesorka engleskog jezika, našla posao. Ni slutio nije da će ga azijske železnice jednom odvesti u zemlju u koju mnogi ni ne pomišljaju da odu. Za RTS otkriva kako je biti turista u Severnoj Koreji i zašto ga Pjongjang podseća na Jugoslaviju. Naša ekipa sačekala ga je na beogradskom aerodromu, odakle je leteo za Nemačku - gde sada živi sa porodicom.

Пироћанцу досадио чипс од скакаваца, па збрисао у Северну Кореју

Posle nekoliko godina u Kini - kada su mu kako u šali kaže - dosadile škorpije i čips od skakavaca, Piroćanac Nenad Antić rešio je da sedne na voz za Severnu Koreju. Besplatna viza lako se dobije. Pošto govori kineski, putovao je sa kineskim turistima, ali je zbog porekla dobio posebnog vodiča. "Ta devojka se spremila kao da dolazi cela tura, a došao sam samo ja. Kaže, cele noći sam čitala u biblioteci o Jugoslaviji i odmah je povezala njihovu spoljnu politiku sa našom - imamo iste nepriajtelje. Šou", kaže Nenad.

Sličnosti, ipak, ima - jer mu je Pjongjang, na prvi pogled, izgledao kao jugoslovenski gradovi.

"Kao neko Sarajevo sa tramvajima, odeća koju ljudi nose, sve je nekako kao 80-ih godina. Kad šetate ulicama vidite pionire sa maramama, kapicama, kao nekada kod nas, i kad im kažete - 'helou", ono odgovaraju sa 'helou', ali su vrlo rezervisani, uz veliku dozu srama vam mahnu, kikoću se, smeju", rekao je Nenad.

Stanovništvo turistima ne prilazi, ali se zato vodiči ne odvajaju od njih. Borave čak u istom hotelu. Za svaku turu imaju pripremljenu priču, ali ako im se dopadnete - odgovoriće vam i na dodatna pitanja.

"Dotakli smo se raznih tema - od porodice, kolika joj je plata, kako žive, pokazala mi je moderan telefon, to njima daje država, oni imaju i 'prada' torbe, to sve stranci moraju da vide", govori kroz smeh i ističe da se jasno vidi šta je naučeno napamet, a šta se govori između redova.

Neugodno pitanje o Kim Džong Unu

Da bi stvorio što jasniju sliku o zemlji o kojoj zapadni mediji uglavnom negativno izveštavaju, pitao je i o ostavljivim temama - kao na primer kako su prihvatili novog lidera.

"Pa, sam tu dobio odgovor da su oni imali sumnje u njega, nisu mislili da je prava osoba za to, s obzirom na to da je živeo i školovao se na zapadu. Oni vole svoju zemlju, da li je njima to nametnuto ili ne, ali oni zaista vole svoju zemlju, zaista bi dali bi život za nju, ko god tamo bio lider", kaže Nenad.

To ga nije iznenadilo. Ali jesu - smart telefoni, moderne građevine, neboderi.

"Oni će vas odvesti da vidite najbolje stvari, odete u najbolje restorane, da ispijate njihovo kraft pivom pokazaće vam najbolje u zemlji. Da li je to realnost - nije, ali svaka zemlja se trudi da pokaže ono najbolje što ima. Kada idete vozom, vidite sela gde se deca igraju, puno ljudi na biciklama, retko se koristi sopstveni prevoz, uglavnom javni prevoz, vidite bosu decu, ali to nije ništa strano, to možete videti i u Kambodži, Vijetnamu", rekao je Nenad, autor bloga "Nenadove avanture".

Iz zemlje ne iznosite ništa što niste platili - ni šibicu

Tvrdi da se strancima ništa loše neće desiti - ukoliko poštuju pravila: idete samo gde vam kažu da je dozvoljeno, ne fotografišete vojne objekte, niti ljude bez njihovog pristanka...

Osvrnuo se i na slučaj Amerikanca Ota Varmbira, koji je u Pjongjangu osuđen na 15 godina zatvora jer je pokušao da ukrade propagandnu zastavu, nakon čega je i preminuo.

"To čovek zaista nema razloga da radi. Zašto? Oni te vode u njihovu knjižaru, gde možeš da kupiš te transparente, plakate. Ja sam kupio markicu sa njihovim nuklearnim raketama, oni su sada mnogo ponosni na to", kaže Nenad.

Sumnjiv saputnik u vozu

Ni u jednom trenutku se nije osetio ugroženo. Ali imao je utisak - kao da je pod prismotrom. U vozu mu se pridružio zanimljiv saputnik - prema kojem je bi sumnjičav sumnja da je špijun.

"Možda to i nije tako, ali isuviše mi je čudno jer neki od tih ljudi koje sam sreo u vozu su govorili različite svetske jezike... Vi ste totalno odsečeni od sveta što se tiče interneta, telefona. njihovu karticu ne možete da kupite tamo, ako ste kratko tamo. Možete u hotelu da se javite, napišete imejl ili tako nešto, ali nisam hteo da se logujem iz Severne Koreje", rekao je Nenad.

Dok se nije vratio sa puta, osim nekoliko prijatelja, niko, ni porodica, nije znao gde se nalazi.

"A onda su rekli da sam lud", kaže kroz smeh.

Za iskustvo na kojem bi mu mnogi putnici zavideli, ovaj Piroćanac izdvojio je oko 600 evra - nije imao na čemu da štedi, jer je kupovina suvenira jedini dodatni trošak, a poštanskim markicama sa balističkim raketama - nije odoleo.