Kabo da Roka - tamo gde prestaje kopno i počinje more

"Tamo gde prestaje kopno, a počinje more."

Ovako je portugalski pesnik iz 16. veka Luis da Kamoes (čije ime na portugalskom zvuči najpribližnije kao "Luiš đ Kamojš"), opevao stenu visoku skoro 150 metara koja se uzdiže iznad okeana 40-tak kilometara severozapadno od Lisabona.

Sve do 14. veka smatralo se da je upravo ovde kraj sveta.

Preteći huk Atlantika dok se njegovi ogromni talasi razbijaju o visoke tamne hridi, vetar koji vam briše misli iz glave i rasterećuje dušu, miris dalekih morskih prostranstava i slobode koji vam ispunjava nozdrve - takav utisak ostavlja Kabo da Roka, najzapadnija tačka evropskog kontinenta.

Ovde je i najstariji svetionik u Portugaliji, sagrađen u 18. veku. Rimljani su ovo mesto zvali Promontorium magnum, a kasnije je među moreplovcima bio poznat kao Lisabonski rt.

Na platou iznad stene podignut je kameni obelisk sa krstom i pločom, na kojoj su upisane geografske koordinate i citirane reči pesnika o ovom jedinstvenom mestu.

Odavde puca pogled sa svih strana na dramatični pejzaž koji je nemoguće ne ovekovečiti na fotografijama. Pazite da vas ne ponese želja za jedinstvenim snimkom pa da pređete postavljenu ogradu. To je strogo zabranjeno, jer ne samo da su litice opasne, snažan vetar duva toliko jako da lako možete izgubiti ravnotežu.

Obala je u ovom delu Portugalije istovremeno toliko divlja i pitoma, sa oštrim crnim stenama o koje se obrušava okean, a koje zakriljuju prelepe duge plaže od sitnog zlatnog peska. Najlepše od njih su upravo neposredno uz Kabo da Roka, kilometar - dva levo i desno od njega, Ursa i Adraga.

Adraga ima i duboku pećinu sa leve strane, do koje možete dopreti, pazeći da vas u međuvremenu ne preplave nemirni valovi Atlantika, kojima je jednostavno nemoguće odoleti, makar i u januaru, i ne zaroniti poput sirene u te vrtloge morske pene koji vas mame sa svih strana.

Netaknuta i sirova priroda ove regije deo je Parka prirode Sintra - Kaškaiš i svake godine poseti je na hiljade turista, kojih je bilo i sada, uprkos pandemiji.

Ako vas put nanese ovde, dođite svakako kasno popodne, jer je ugođaj poseban kada ovo čudo prirode posmatrate dok sunce polako tone za okean i šara nebo kaleidoskopom sutonskih boja.